Ne tako davno, bio sam u Société Générale (SG) banci gde imam devizni račun. Na tom računu nemam karticu za plaćanje putem Interneta, nego sam je (VISA) tada imao u NLB banci. Baš tada htedoh produžiti .com domen, i pitam službenicu u SG:
- “Da li mogu dati nalog da sa deviznog računa kod vas uplatim na moj drugi devizni račun u NLB banci?”

Ljubazno mi je odgovorila da po zakonu o deviznom prometu (nisam sigruan da se tako zove), tako nešto nije moguće.

- “Hoćete da kažete, da je nemam drugog izbora i da sad ovde treba da podignem keš, i da ga fizički prenesem u drugu banku (100m dalje u Železničkoj u NS)?”

Kaže, znam kako vam to zvuči, ali to je jedini način… Usledilo je pešačenje dugačko 100 metara, e sad nije to 100 metara, nego 100 pitanja, čuđenja, pokušavanja traženja logike, smeha i besa…

Nedavno je prijatelj koji ima stolarsku radnju (nema karticu za Internet plaćanje) zamolio da mu produžim domen. Slična priča – nije moguće da on ode u banku i uplati devize na moj devizni račun (gde mi je sada “Virtuon” kartica), nego smo morali u (samo) vremenski skuplju varijantu – pogađate.

Sa druge strane tu je recimo Moneybookers, gde se devizne transakcije između fizičkih lica rade “iz fotelje”. Nije mi jasno kako sad to može?

Pade mi na pamet opaska jednog mog prijatelja koji je za devedesete rekao da su se tada devize iz zemlje iznosile ili u gaćama ili u džakovima. Dakle ili je raja krila (sećate li se deviznih potvrda) ili su oligarsi to radili na veliko.

Dakle, nije mi jasan cilj postojećih zakonska rešenja u deviznom prometu i koji se tu interesi “štite” i ako se štite zašto onda to nije konzistentno (Moneybookers “rupa”), i da li se tu neki zakon krši?

Nego, vratimo se na samu potrebu… ona je i osnovna i jednostavna i jeftina.

Na kraju, možda ja u svemu tome upotrebljavam zdrav razum, ali to u ovoj igri nije dozvoljeno.