Usability kod pijace

Otkako su natkrili Limansku pijacu u Novom Sadu, ona deluje živopisno jer plodovi nisu zaklonjeni gornjim delovima tezgi kao na Ribljoj, Futoškoj ili Satelitskoj. Moja desetomesečna ćerkica biva opčinjena ovim vegetarijanskim bojama dok je tuda vozam. Otkako sam nedavno počeo da guram dečija kolica, pojam usability (koristivost – kako ja to prevodim u nedostatku agilnog lingvističkog autoriteta) ima potpuno novu dimenziju. Danas sam u blizini pomenute pijace spazio interesantne atribute ovih stepenica:

Stepenice kod limanske pijace

Ako se nekada budete mučili da objasnite usability kao pojam, ova slika će vam pomoći. Tuda sam danas provozao kolica. Preko stepenica u najmanju ruku nije udobno, pa su tu dodali betoniranu “strmu ravan”. Ni to nije bilo dovoljno udobno, jer ravan jeste ravna, ali je i strma. Zbog toga sam sve to zaobišao i krenuo blažim nagibom preko već utabane staze. Očito nisam ni prvi ni poslednji (sa točkićima ispred sebe) izabrao ovu putanju.

Slika puno toga priča. O potrebama i rešenjima. O tome da čak i ako primenite neka usability rešenja (kao ova betonska strma ravan) ona neće biti prihvaćena od strane korisnika, ako nisu u dovoljnoj meri udobna.

Ako ste u prilici da projektujete nešto što će drugi koristiti, mislite o tome. Iz primera se vidi da to čak i ne mora biti (puno) skuplje.

This entry was posted on Subota, septembar 15th, 2007 at 14:24:45 and is filed under informaciona arhitektura, povedanje, programiranje. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

8 Responses to “Usability kod pijace”

  1. Dragan Babić Says:

    Hehe, odlična analogija. :)

  2. Veličković::blog Says:

    Zanimljivo viđenje stvri ali moram par jezičkih ispravki. Prvo primer na slici – stepenice prilagođene osobama sa hendikepom i dečijim kolicima – je zapravo primer za Accessibility (Pristupačnost) odnosno omogućavanje pristupa i upotrebe kakvog proizvoda manjini sa hendikepom. S’ druge strane Usability se pre može prevesti kao Korisnost ili još bolje kao Upotrebljivost.

  3. Eniac Says:

    Sjajno nema sta :)

  4. Goran Aničić Says:

    Veza baštenskog i Web dizajna ;)

  5. admin Says:

    Gorane, hvala na linku… to je to, sećam se tog članka.

    Sa Veličkovićem se delimično slažem. To jeste Accessibility, ali je to po meni uži pojam od Usability. Sve što je Accessibility je uvek i Usability, obrnuto nije tako.
    To što su uopšte napravili strmu ravan jeste Accessibility, ali to što ta ravan nije laka za korišćenje je tema za Usability. Često se accessibilty vezuje za hendikepirane (diskutablno je slažem se – vidi se to i na Wikipediji), Mislim da ljudi sa baby-kolicima, deca sa dečjim triciklima i sl. ne spadaju u hendikepirane – nije “patologija” što bi rekli lekari – to su persone (po Usability terminologiji).

    Prevod na korisnost je preširok, jer na primer voda je korisna, ali način na koji je recimo piješ (iz šestolitarskog balona dok voziš bicikl) nije dovoljno koristiv – teško se koristi. Drugo koristivost se može odnositi i na nekorisne stvari (nemam nikakvu korist kada plaćam nešto na e-bankingu).

    Slično je i sa Upotrebljivost. Recimo, možeš upotrebljavati fen za kosu i on ima visoku upotrebljivost – osušiće kosu – biće 100% upotrebljen za ono za šta je napravljen. Međutim ergonomski ti ne leži, prekidač se teško pritiska – nije baš koristiv.

    Da budem iskren, za termin koristivost sam se opredelio jer sam u “gejmerskim” časopisima našao termin: igrivost – lakoća igranja. Analogija je lako igranje – igrivost, lako korišćenje – koristiviost.

    Termin sam u proteklih osam godina često tako prevodio u člancima za Internet ogledalo. Nemam kontra dokaz da je neko pre mene u člancima pričao o usabilitiju – bilo je to 2001. u mom intervjuu sa Elizabetom Skiati, usability ekspertom iz Icon MediaLab, Milano (kompanija je jedan od industrijskih lidera u HCI/Usablity).

  6. milos Says:

    Odlican tekst, vidim da ima nekoliko tehnickih zamerki, a o tome se moze diskutovati nasiroko.

  7. dr.grba Says:

    Kako ti je samo uspelo da u tako malo teksta pokreneš tako mnogo tema? Najpre sam se setio kako ni ove ni prošle jeseni nisam napravio nijedan foto sešn na pijaci. Elem, ako volite da fotografišete na pijaci, to se SADA radi.

    Drugo, baš bih voleo da te *vidim* u ulozi srećnog oca ((:

    I najzad, znaš da se ložim oko terminologije, s obzirom na to da sam se očešao o neke zanimljive projekte koji zahtevaju (i) poznavanje jezika. Ali, baš da ne diskutujem i na tu temu, možda bih pokrenuo flame war. Samo ovoliko: “koristivost”, baš kao i “igrivost” su lingvističke himere; neće proći. Veseli ugao: zazvučalo mi je nalik izjavi jednog mog drugara, koji reče: “taj i taj sajt je zanimljiv, ali nisu upotrebili ČITABILAN font” ((: Dobro de, ova greška je bila namerna, ali opet.

    Hajde sad, vrati se na limansku pijacu sa kćerčicom i fotografiši NJU u jesenjoj eksploziji boja na pijačnim tezgama (:

  8. Goran Aničić Says:

    Mala ispravka vezana za termin “igrivost”, pošto kolega do mene uređuje “ScreenFun” znam da “igrivost” nije lakoća igranja, već mera gejmerskg ugođaja, odnosno ukazuje stepen zanimljivosti neke igre u vidu preoporuke.

    Što se tiče usabilityja i naše definicije- prevoda, možda može pomoći ovaj zapis od pre dve godine u kome sam pokuša da izdiferenciram “korisnost” i “upotrebljivost”
    http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=553

Leave a Reply