Novine, časopisi ili PR agencije

Ćaskajući (uz posao naravno) sa Markom preko Skype dotakli smo se teme/ideje koja “vraća se, uvek, k’o bumerang“. Možete li da zamislite bilo koje dnevne novine koje će recimo da naprave analizu u kojoj se banci recimo najviše čeka u redu, i da onda sa punim integritetom te podatke i objave i to onakvi kakvi jesu.

Ima li koja petlju (petlja, koji je to deo tela)? Pa da ostanu bez glavnih oglašivača… Ali zar vam ta informacija ne bi bila korisna kada birate banku?

Ono što me zaista nervira je ta PR demagogija kojom smo na sličan način bombardovani. Čeznem za novinama (mediju) koje bi bile advokat korisnika, “moja lična obaveštajna služba” – kako je svojevremeno bio slogan novosadskog Radija021. Zašto da plaćam da bi čitao tuđu reklamu? Kažem čitao, zato što se uglavnom čitanje plaća, gledanje i slušanje je za džabe.

Posebna priča su domaći IT časopisi. Ali nakon kritikovanja njihovog PI-AR-izma osćao bih se kao da kritikujem onih možda 5 ljudi koji se u Srbiji bave skijaškim skokovima i koji ne postižu međunarodne rezultate, ali su ipak prvi kod nas – jer nema drugih.

E sad… šta se to babi (dedi) snilo…

Zamišljam domaći IT časopis, koji košta 1000-2000-3000 dinara. Nema reklama, samo članci koje su novinari-saradnici pisali intenzivno barem dve-tri nedelje i za to bili nagrađeni cifrom koja je značajno veća od one koje zarađuju ako za to vreme rade svoj regularan posao. Ako u tom časopisu ima 10-20 takvih članaka iza kojih postoji takav rad i integritet te odsustvo PI-AR-izma… I da me barem jedan od njih “pogodi” u svakodnevnu poslovnu potrebu… meni se tih 1000-2000-3000 isplatilo.

Slažete li se? Je li ovo izvodljivo?

Negde sam čitao (platio sam)… kakva je struktura prihoda stranih fudbalskih timova (karikiraću):

  • 50% ulaznice
  • 20% trgovina (dresovi, džidža bidže…)
  • 20% transferi
  • 10% TV prava

A u našem regionu:

  • 60% transferi
  • 20% država
  • 15% najam okolnih gradskih lokala
  • 5% ulaznice

Slično je i sa časopisima… njima je prihod od oglašivača (karikiram) 90%, a od prodaje 10%…

Šta bi sa “poštovani čitaoče”?

This entry was posted on Utorak, jul 3rd, 2007 at 20:05:57 and is filed under hedonizam, informaciona arhitektura, povedanje, programiranje. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

4 Responses to “Novine, časopisi ili PR agencije”

  1. Dejan Vesić Says:

    Ja bih prvi platio takav kvalitetan časopis ALI (uvek ima ali):

    * problem sa štampom je svežina tekstova; ako novom tekstu treba 1 – 2 – 3 meseca da se pojavi pred čitaocem (vreme potrebno da se pripremi tekst + vreme da izađe na kioske u zavisnosti od ritma izlazaka) kako da konkuriše online izvorima?

    * kako odrediti teme koje bi zanimale dovoljan broj IT profesionalaca (Linux / MS / Programiranje / ISV / Reklame / Project Management …) tako da časopis nakupi kritičnu masu čitalaca i time zaživi?

    Možda je rešenje on-line pretplatnički model – sve je _mnogo_ brže i troškovi su _daleko_ manji.

  2. Goran Aničić Says:

    Ono što govori iskustvo iz najveće ovdašnje izdavačka kuće je da je model magazin bez reklama održiv isključivo zahvaljujući (velikom) tiražu kada se prihodi ostvaraju isključivo od prodaje magazina.

    Najočigledniji i najbolji primer ovog modela, koji je najbliži IT vodama, je primer specijalizovanog magazina “Mobi” koji isključivo egzistira i zarađuje samo prodajom tiraža. Za razliku od konkurencije (koje zapravio i nema, zbog otklona iste) “Mobi” se isključivo bavi mobilnim telefonima i PDA uređajima i uopšte nema reklama, a ima overene (ABC) prodajni tiraž koji je 3. po rangu u domenu svih mesečnika u Srbiji.

    Konkurencija poput “Mobilnog magazina” ili “Mobile Mega magazina” je da bi prenebregnula nedostatak tiraža, “izašla u susret” oglašivačima-sponzorima, od kojih ovi magazini zapravo i žive, pa tako imamo “razvodnjen” sadržaj prepun PR i naručenih tekstova sa tematikom koja je daleko, daleko od početnog “mobilnog” koncepta (pa tako u poslednjim brojevima Mobilnog magazina možete pročitati i testove automobila i kombi vozila, te možete da pogledate duplericu obnažene “manekenke” kao da listate Playboy.

    Suština je jednostavna, ili tiraž, ili PR, ili čak kombinacija pomenutog, a ovaj skupoceni specijalizovani koncept sa isključivo kvalitetnim sadržajem teško da, gotovo nemoguće, može da prođe na ovom tržištu.

  3. JJ Says:

    :) Osim sto je nase medijsko trziste konacno i defintivno prezasiceno, ne vidim zasto se ne bi pokrenuo ovakav casopis.
    Ako nema nishe, onda nista. Ili to, ili novi nacini dolazenja do krajnjih korisnika…
    Na kraju, i mediji su se ponovili sa internetom. Samo treba malo sacekati jos pa da zaista sve prvo osvane na blogovima.
    Moja uzdanica je telekom industrija i njena sprega sa internetom.
    Kad moja mama krene da sharuje recepte preko mobilnog, to ce biti TO :D

  4. Maja Says:

    Vlasnici print medija u svetu potrudili su se da smisle sve sto se u 21.veku moglo smisliti, tako da predlozeni koncept nije Eureka.
    Uvrezeno misljenje da papir sve trpi pocelo je da bledi, jer je hiperprodukcija printa u nasoj zemlji obeznacila svaki smisao davanja para na papir koji prlja ruke, a sto se lak izdanja tice slikovnice su jevtinije, a i lepse i smislenije ilustrovane. 12 godina se bavim medijima svih vrsta i pokazalo se da buducnost nije skup svapski papir, pa stampa, pa distribucija,tralalala, vec e-magazini namenjeni 13% ljudi koji koriste internet u Srbiji i kojima IQ nije blokiran PR-om i marketingom, vec rezonuju da su im neophodne kvalitetne info. Od mene toliko.

Leave a Reply