Nije sve u znanju
Nebojša je skrenuo pažnju na interesantnu diskusiju na DPT na temu fakulteti vs kursevi. Često diskutujem na ovu temu, mislim da imam šta da kažem. Komentarisao sam i tamo, ali sam pomislio da ovo može biti i poseban post:
Evo šta priznajem ljudima koji su završili fakultet:
- Nauče da uče
- Nauče da sistematizuju znanje
- Nauče da završe započeto
Znanje koje se u “IT related” fakultetima dobija tako što:
- pojavi se tehnologija
- neki profesor je prepozna (retko na vreme) - 1 godina
- profesor napiše knjigu, uspostavi predmet – 2 godine
- studenti to uče, polažu - 3 godine
- nakon diplomiranja, zaposlenje – 1 godina
… koliko je vremena prošlo od pojave tehnologije?
…dakle to znanje teško može biti primenjeno “as is” (ipak postoje izuzeci).
Poslodavci pored znanja traže i reliability (pouzdanost, odgovornost) i ability (kadrost, sposobnost). Ja sam, nažalost, imao slučajeve da zaposlim ljude koji puno znaju ali su praktično neupotrebljivi, nepouzdani… Ne ja, nego moji klijenti nisu spremni to da plate. Ako ovde neko nešto ne razume neka se stavi u ulogu mog klijenta.
Da skrenem pažnju i na pojavu koju mi je prvi put predočio Vladimir Maruna, pre 5 godina, na ovom predavanju. (Šteta što je na toj stranici “puko” link do MP3, ako ga neko ima nek mi javi).
Radi se o tome da postoji i alternativni put “verifikacije” ljudskog resursa i to putem open-source projekata. Grupa ljudi (studenata) recimo počne sama razvijati neki projekat, pišu recimo kôd, dokumentuju ga, rade u timu i proizvode rezultat. Omiljeno mesto kolaboracije je najčešće SourceForge. Nakon nekog vremena (godina), neki budući poslodavac može videti kada su ti studenti prepoznali neku tehnologiju, koje su ideje imali, kako funkcionišu u timu da se uveri u kvalitet kôda… itd. Drugim rečima ovo je način da se pored znanja pokaže i pouzdanost i kadrost (nije isto).
Da li ste znali da je čuvena Jakarta tako nastala, i da su tako regrutovani ljudi?
Za kraj jedan “štos” mog prijatelja koji ne zna najbolje engleski: “hu nou – nou, hu ne nou – ne nou” (čitati po Vuku, naravno)
januar 27th, 2009 at 13:11:10
Potpisujem ovo, imam skoro 20 godina radnog iskustva u 10/tak različitih organizacija, što privatnih, što državnih i društvenih, u privatnim organizacijama osim pitanja niko nije tražio nikakvu diplomu na uvid – pitanje je samo da li znaš ili ne znaš da radiš to što se traži- i naravno pitanje je kvaliteta tog rada. U društvno(više-ga-nema)-državnim organizacijama na prvom mestu je formalno obrazovanje koje se ogleda “u diplomi”, a stranu što u državnim institucijama rade samo partijski aparatčici (to je već druga tema).