Retoričko pitanje: šta je prva asocijacija kada za nekoga kažemo da je nekulturan? Da li je to osoba koja ispoljava nedostatak kulture u svom nastupu i ophođenju prema drugima? A da li smo, možda, mislili na to da je ta osoba *nepristojna*? U potonjem slučaju, priznajmo da smo često upotrebili baš reč “nekulturan”.

I sad ostaje dilema - da li je to greška u izboru reči ili smo baš tako mislili? Dakako da nije isto; ali, kako će biti protumačeno?

Pomenuo si čačkanje nosa, pa si me naveo na digresiju (koja to možda i nije)… Ne mogu da zaboravim pričicu, mada se sećam samo toliko da sam je čuo kao prepričavanje nekog svetskog putnika u jednoj TV emisiji koju sam gledao veoma davno… Čovek je pomenuo baš kulturološke razlike koje predstavljaju najveću prepreku u kontaktu između raznih sredina. I pomenu čovek kako je doživeo možda najveću blamažu u svom životu - ne znajući za tumačenje jednog trivijalnog gesta. Sedeo je u nekoj kafani u južnoj Italiji i počešao se jednim prstom po nosu. Prosto, zasvrbelo ga ispod cvikera, šta li, i češnuo se trivijalnim pokretom. Neki ljudi to videše, pa skočiše od svog stola i izađoše iz kafane… Pritrči kafedžija i objasni gostu da se taj pokret u tom kraju smatra vrhunskom uvredom, verovatno ravnom psovanju majke u našim krajevima. Kafedžija je zamolio gosta da mu ne pravi proleme u lokalu i zamolio ga da izađe. Šta će čovek, napusti lokal. Ispred lokala zatekne onu grupu ljudi kako nešto tiho razgovaraju. Priđe im i objasni da nije znao za to tumačenje i ponudi im izvinjenje od srca… Dalje mi se priča topi u sećanju, ne sećam se konačnog ishoda. Ali, to sam dobro upamtio kao primer i pouku koju najbolje mogu opisati baš upotrebom dve reči koje pomenuh: ako sam i ispao nekulturan, još mi preostaje da pokažem da je u meni ostao makar tračak pristojnosti.

I da vidiš: poslužilo je u nekoliko (ne)prilika.