Kako upropastiti dobru ideju (u dve slike)
SLIKA PRVA
Od 5-7. oktobra u holu Master centra održan je Prvi Sajam zdravlja vegetarijanske hrane i organske poljoprivrede u Srbiji pod nazivom “Planeta Vegetariana”. U nedelju smo supruga i ja rešili da ga posetimo… kad ono…
Na ulazu su nas dočekale ljubazne, eko-look hostese i zamolile da kupimo ulaznicu. Pitamo pošto. Kažu 100 dinara po osobi. Pitamo da li je ostatak sajma u Master hali. Kažu: ne, i pokažu na dvadesetak štandova u skoro praznom holu. I meni i supruzi se upalio “idiot alert”. Zaključimo da je bolje da za taj novac kupimo nešto u nekoj prodavnici zdrave hrane, okrenemo se i odemo.
SLIKA DRUGA
Kako su naišli hladniji dani, ređe se odlučujemo da u kolicima prošetamo našu 11-tomesečnu ćerkicu. Kada već nemamo kud odvezemo se do “nečeg pokrivenog” (kako smo takve pojave već krstili)… u poslednje vreme do novootvorenog Merkatora u Novom Sadu. Ovog puta odlučili smo da se prošetamo kroz Hipermarket. Pokupimo u korpu tipično neplanirane artikle: neki sojin sir (da probamo), čokoladu i 4 čokoladne bananice – vrlo je bitno što sve ovo navodim. Odlazimo na kasu, a kasirka nam ljubazno kaže: Izvinite na ovoj kasi možete platiti samo 5 artikala! (pazite, mi imamo 6) i pokazuje da je kasa tako označena. Ideja je stvarno super, kada su gužve omogućiti ljudima koji kupuju dnevne potrepštine da ne moraju čekati da kroz kasu prođu oni sa punim kolicima. Međutim, u našem slučaju gužve nije bilo (zašto uopšte i radi ta kasa kad nema gužve). Stvarno mi nije jasno (kao preduzetniku pre svega), platiš reklamu, dovučeš robu, zaposliš ljude, dođe ti kupac, izabere robu hoće da plati i ti kažeš – neću. Pritom smo imali 3 različita artikla, 4 čokoladne bananice se valjda kucaju u “jednom prolazu”. Pošto je čokolada bila najskuplja, građanski protestno smo je vratili (mada smo se lomili da uopšte išta uzmemo)…
oktobar 8th, 2007 at 20:50:22
Što se tiče prve slike, generalno u poslednje 2-3 godine, osim poljoprivrednog sajma, ostale manifestacije skoro da se gase same od sebe, niti ima zakupaca poslovnog prostora, niti ima posetilaca (ovo kažem jer mi je sajam u komšiluku, a posedujem godišnju ulaznicu pa čisto iz znatiželje obićem svaku). Ova najsvežija je pomalo i smešna- par “štanova u holu”, pa još i ulaznicu naplatiti?!
Na drugu sliku sam svojevremeno “natrčao” kod Rodića, imaju slučnu neku brz kasu za do 10 artikala, ali na svu sreću, ne broje precizno već odokativno odrede da je to – to. A, i nema smisla ovo prebrojavanje u slučaju svakog kupca-namernika.
novembar 15th, 2007 at 22:17:34
U Beogradu to obično upropaste tako što “brza kasa” ili ne radi (Vero), ili radi samo ona i još dve od 15 kasa u objektu (Maxi), dakle radi kao i svaka druga kasa. Beogradski “Merkator” ima PS kao i novosadski, ako pile za kasom utvrdi da ima više od pet stvari, ostav! i nalevo krug na drugu kasu.