Dešavanje “pravila kuće”
Stvarno mi se počinje nagomilavati loše iskustvo sa “novootvorenim velikim prodajnim objektima”. Pre mesec dana mi se u Merkatoru desilo “pravilo kuće”, a juče sam nešto gore prošao u novosadskom METRO Cash & Carry.
Nedelja, pa pre ručka svratim sa jednogodišnjom ćerkom i suprugom - čuli smo za neke popuste. Uz usiljenu ljubaznost, na ulazu nam službenica saopštava da se unutra ne može sa dečjim kolicima (!?). E, takvu diskriminaciju još nismo doživeli. Pitamo zašto, kažu viljuškari rade pa ono - bezbednost. Na trenutak mi pade na pamet bizarno poređenje kako je viljuškar istovremeno opasan za bebu u kolicima a nije za hodajuće dete ili odraslog…
OK, rešimo da ne uđemo. Predložim supruzi da ja ipak uđem i “ždraknem” to što me zanima (blizu je ulaza), pa ako ima smisla da neki drugi dan dođem sam. Pogledam ja to za minut-dva i vratim se do ulaza gde me moje devojke čekaju. Kažu mi ne mogu se tuda vratiti… nego treba da pređem nekih 200 metara da bi izašao (na nominalni izlaz), iako su mi diskriminisano dete sa mamom tu na pola metra (!?). E tu mi je puk’o film, i ne želim da prepričam izgovoreno… da, i izašao sam tu gde sam hteo.
Na ulazu karticom identifikovani preduzetnici sa detetom stvarno su sumnjivi likovi.
novembar 12th, 2007 at 11:49:50
Projektanti očigledno nisu ispoštovali ISO 9241
http://www.cem.tkk.fi/fsr/usab/plan.htm
pogledaj još i ovo:
http://www.sitecreations.com/blog/2006/07/now-i-really-hate-hamburg-shopping.html
A o uljudnosti, te da ne kažem ljubaznosti osoblja svih šoping centara redom, neki drugi put. Samo da kažem da stanje nikada nije bilo gore, a listom svim na kupce gledaju kao na optuženike-osuđenike
novembar 12th, 2007 at 13:52:35
Kod nas postoji problem visoke stope nezaposlenosti, pa kad neko uspe da se zaposli, još u nekoj zvučnijoj firmi tipa Metro, proradi mu ego kao da je postao sudija Vrhovnog suda a ne vozač viljuškara.
novembar 13th, 2007 at 02:52:45
Gotovo neverovatno
Ja zaista ne mogu da shvatim neke stvari, isto tako na bus stanici, keva je presedala u Beogradu na bus, i zamolio sam sluzbenika da me pusti unutra ostavicu licnu kartu, pare sta god. Ni uz nekoliko minuta pregovaranja nije dolazilo u obzir vec sam morao da kupim žeton da bih ušao. Nisu mi jasne neke stvari, taj žeton košta 75 dinara, vadjenje lične karte me košta min 20 eur dok odem do kuće i izboginjam sve to, plus eventualno da sam mu ostavio 200 ili više din kao kauciju. Ako radiš za nekog to valjda ne znači da si robot ?!?!
novembar 17th, 2007 at 18:02:05
@Eniac> To je nešto drugo, to je “stanična usluga” iliti nadoknada za korišćenje stanice, bez obzira da li putuješ ili ne
smešno ali istinito