Domaći samohrani prosvetitelji iz domena liberalne ekonomije (blog Tržišno rešenje), skrenuli su pažnju na članak Borisa Begovića u Politici.
Ukratko, Boris je uporedio intervencionizam države kao igranje za fliperom… loptica je stalno u neravnoteži, postoje dva tastera za koje igrač veruje da utiču na igru, a ustvari svaka intervencija unosi novu nestablinost… Nasuprot ovoj paradigmi je poređenje sa “boljim” modelom intervencije, igranjem bilijara… nema neravnoteže, a intervencija se postiže analizom i preciznim potezom koji u datim okolnostima postiže cilj… a nakon toga sledi nova ravnoteža.
Paterni (poređenja, paradigme, stereotipi, obrasci…) nam pomažu da instantno zdravorazumski shvatimo neke složene sisteme. Ovaj Borisov patern će me sigurno inspirisati i usmeriti kod vođenja svog posla.
I onda(k), igrate li bilijar ili fliper?
…a liberalna ekonomija je nešto što nismo nigde učili… osim na greškama.
Juče nam se oko 9 ujutru desio požar u firmi. Sreća u nesreći je da su posledice relativno male, te “osim gareži” i nešto kablova i ispravljača ništa nije stradalo od opreme. Kuljanje dima je primetila devojka koja prva dolazi u kancelariju, (brzi!) vatrogasci skoro da nisu imali posla. Ipak sledi nam čišćenje pa krečenje.
Osim da je to nekako izazvala električna instalacija na utičnicama razvodnika/produžnog, nemamo drugu rekonstrukciju. Kasnije smo saznali da je nedge u tom vremenu uključivana i isključivana električna energija u celoj ulici. Nekakvu vezu možemo samo nagađati.
Odlučio sam da ovo ipak objavim i ovde na blogu, možda nekog upozori.
Mi smo ipak imali sreće.
Slika je nastala tek kada smo skoro sve posklanjali sa stolova, i uradili prvo čišćenje. pre toga kontrast je bio manji – skoro sve crno. Kako to obično krene, baš tada ti se istroše baterije na aparatu, tako da ima samo ova jedna slika.
Nebojša je skrenuo pažnju na interesantnu diskusiju na DPT na temu fakulteti vs kursevi. Često diskutujem na ovu temu, mislim da imam šta da kažem. Komentarisao sam i tamo, ali sam pomislio da ovo može biti i poseban post:
Evo šta priznajem ljudima koji su završili fakultet:
- Nauče da uče
- Nauče da sistematizuju znanje
- Nauče da završe započeto
Znanje koje se u “IT related” fakultetima dobija tako što:
- pojavi se tehnologija
- neki profesor je prepozna (retko na vreme) - 1 godina
- profesor napiše knjigu, uspostavi predmet – 2 godine
- studenti to uče, polažu - 3 godine
- nakon diplomiranja, zaposlenje – 1 godina
… koliko je vremena prošlo od pojave tehnologije?
…dakle to znanje teško može biti primenjeno “as is” (ipak postoje izuzeci).
Poslodavci pored znanja traže i reliability (pouzdanost, odgovornost) i ability (kadrost, sposobnost). Ja sam, nažalost, imao slučajeve da zaposlim ljude koji puno znaju ali su praktično neupotrebljivi, nepouzdani… Ne ja, nego moji klijenti nisu spremni to da plate. Ako ovde neko nešto ne razume neka se stavi u ulogu mog klijenta.
Da skrenem pažnju i na pojavu koju mi je prvi put predočio Vladimir Maruna, pre 5 godina, na ovom predavanju. (Šteta što je na toj stranici “puko” link do MP3, ako ga neko ima nek mi javi).
Radi se o tome da postoji i alternativni put “verifikacije” ljudskog resursa i to putem open-source projekata. Grupa ljudi (studenata) recimo počne sama razvijati neki projekat, pišu recimo kôd, dokumentuju ga, rade u timu i proizvode rezultat. Omiljeno mesto kolaboracije je najčešće SourceForge. Nakon nekog vremena (godina), neki budući poslodavac može videti kada su ti studenti prepoznali neku tehnologiju, koje su ideje imali, kako funkcionišu u timu da se uveri u kvalitet kôda… itd. Drugim rečima ovo je način da se pored znanja pokaže i pouzdanost i kadrost (nije isto).
Da li ste znali da je čuvena Jakarta tako nastala, i da su tako regrutovani ljudi?
Za kraj jedan “štos” mog prijatelja koji ne zna najbolje engleski: “hu nou – nou, hu ne nou – ne nou” (čitati po Vuku, naravno)
Na E-trgovini 2006. sam predavao sam o identitetima 2.0. Inspiraciju mi je dao Dick Hardt koji je o tome predavao na OSCON-u 2005. U međuvremenu open-identity se pre svega zbog OpenID “dogegao” do skoro pa main stream tehnologija.
Nekako mi je promakla vest da je Dick Hardt u decembru počeo da radi u Microsoftu. Preduzetnik u srcu, sa (još uvek) Macom ispred sebe seli se iz Kanade u Redmond.
Želim reći da Microsoft polako “klizi” ka open-source idejama, ljudima, tehnologijama, ali ne i prema takvom biznis modelu. To više nije taktika, to je strategija. U dva intervjua sa Wilfriedom Grommenom (2007. i 2008) koje sam objavio u Internet ogledalu, pisao sam baš o tome. Kao i u nekoliko postova.
Naravno da sve to ima veze sa Microsoftovom strategijom interoperabilnosti.
Od 17-19 aprila u Velikom Tarnovu (Tarnovgrad) u Bugarskoj održava se P2P Conference. Tema konferencije su web i mobilne tehnologije.
Predavaću na temu te nove browserless paradigme web aplikacija – te je naslov predavanja “Browserless web“. Nakon nekoliko iteracija tema je sazrela i evo među prvima je prihvaćena od strane tamošnjih organizatora. Interesatno je da se konferencija održava od 2004. godine.
Inače Veliko Tarnovo je lep utvrđeni stari grad u centralnoj Bugraskoj (oko 220 km istočno od Sofije), u našoj istoriji poznat kao mesto gde je preminuo Sveti Sava.
Medijski sponzor događaja biće i naše Internet ogledalo.
Nakon godinu dana, na ovogodišnjoj Sinergiji, ponovo sam napravio intrervju sa gosp. Wilfried Grommenom…
Grommen je Microsoftov regionalni tehnički direktor za Centralnu i istočnu Evropu. Od juna prošle godine pasionirano je posvećen strategiji interoperabilnosti i praktično evanđelista ove vizije. Naročito je fokusiran na e-government programe, te značajan deo svog vremena posvećuje vladama u regionu često ih ubeđujući da su tehnički problemi rešeni i da su često zakoni jedina prepreka da vizija interoperabilnosti zaživi, te da je doživi i krajnji korisnik.
Pre godinu dana, mi smo već priredili intervju sa njim. U međuvremenu vizija je postala zrelija i stabilnija. Realizovane su neke od ideja vezanih za open source zajednicu. Evropska unija već usvaja i drugu verziju radnog okruženja (framework) za interoperabilnost, tako da će se te postavke uskoro direktno ticati i Srbije.
Intervju je objavljen u novom, slovima devedeset devetom broju Internet ogledala. Idući broj je stoti. Saradnik sam od drugog broja i imao bih puno toga da kažem šta mi je ta saradnja lepog donela… ipak pogledajte (video) šta o Internet ogledalu pričaju neki treći…
…danas je tačno dve nedelje od predstavljanja DataMeala na TMT.Venture u Zagrebu. Pošto znam da blog čitaju mnogi što imaju ili sanjaju svoje softverske proizvode, evo samo kratkog obećanog nastavka izveštaja.
Saznao sam da je TMT takmičenje više prestižno-promotivnog a ne finansijsko-ugovornog karaktera (ako me razumete – razumete), te sam koncipirao svoje predavanje više kao mentalnu provokaciju.
Think out of the box! Think out of the web browser! Potom, nekoliko upečatljivih fotografija (za koje sam siguran da svi još pamte), brzi intro po grupama slušalaca, odnosno po tome da li su više krajnji korisnici, biznis orijentisani ili im je fokus u tehnologiji… vidi sliku…
Kao posledicu ovog “kompromisa” dobio sam za mene očekivanu reakciju žirija. Jonathan Cooper je predavanje okarakterisao kao elevator speech. Drugi uglavnom “da deluje interesantno, ali da nisu baš sve razumeli”, otprilike baš kako je Nebojša i opisao. Kažem kompromis, jer je sa druge strane od oko 5-6 pitanja (nakon završetka svih prezentacija) iz publike 3-4 bilo o DataMealu. U obrazloženju žirija, pojedini članovi su me “provalili” i rekli da misle da je to verovatno “hook” (baš taj izraz) da se nakon prezentacije nastave razgovori i pozvali me da popričamo uz kafu. U “networkingu” odmah posle predavanja lako sam napravio kontakte sa praktično svim prisutnim VC fondovima.
Po povratku u Novi Sad, presortirao sam sve vizitke i rešio da “procedim” sve kontakte. Na dušu organizatora bilo ih je samo 5 za mene upotrebljivih. Od tih 5 sa 4 sam nastavio komunikaciju, a sa trojicom već prošle nedelje održao prve sastanke uživo.
Od 2003-će sam tri puta bio na sajmu CeBIT u Hanoveru. Svaki put kada sam se vratio, imao sam osećaj da znam gde mi je mesto i u kom smeru da se usmeravam. To se dešava i sada.
Pre nego što sam otišao, rekao sam u postu, da tih “7 minuta” menjaju sve ili ne menjaju mnogo. Ipak menjaju mnogo bez obrzira što ne menjaju sve. Ne samo da znam gde treba da usmerim projekat (tačka B), nego znam i gde sam sa njim (tačka A). Obe tačke su potrebne i nema instantne egzekucije. Dalje, kroz sastanke sam stekao izvesno samopouzdanje i spoznao šta se u oblasti VC već dešava u Srbiji, ali i u regionu. Interesantno je da sam u Zagrebu upoznao strance koje su me usmerili na neke domaće VC agente. Te domaće inače ni ne vidiš odavde, što je sociološko-globalistički apsurd.
Deo stečenih “know how” informacija ipak mora ostati neotkriveno barem dok ne sazri, ali biću u četvrtak na OpenCoffee u Novom Sadu pa se vidimo.
Pre nego napišem duži raport, evo samo jednog kratkog:
- Zadovoljan sam svojom prezentaciom, ispalo je onako kako sam očekivao
- Napravio sam očekivan broj kontakata sa investitorima
- Dobio sam lepe “verbalne kritike” za inventivnost i ideju
- Dobio sam nekoliko odličnih saveta, koji me mnogo kvalitetnije usmeravaju
- Priznanje za nabolju prezentaciju dobila je firma koja je već ubirala VC kapital, to priznanje je formalne prirode i mislim da ništa nisam time propustio i da mi je mnogo važniji potencijal kontakata i publiciteta u VC krugovima koji sam tamo ostvario.
Stay tunned…
Danas su organizatori TMT.Ventures’08 Zagreb, obajvili da je projekat DataMeal ušao među 5 finalista. Ovim ću imati priliku da u trajanju od 7 minuta pokušam da uverim investitore da kao i ja veruju da je DataMeal nešto u čega vredi investirati.
Izazov je u tako kratkom vremenu obajsniti ovakav koncept. U opštem utisku pomoći će mi to da DataMeal već radi (i zarađuje) u nekoliko domaćih firmi.
Željan sam saveta i svega prikladnog… kao pomoć u boljem iskorišćenju ove prilike. Primam ih osim u komentarima i na dmpodrska[ovde ide @]majlab.com
Nekako paralelno sa objavljivanjem mog članka u “Internet Ogledalu” (septembar 2008, broj 98), pojavio se post sa sličnim tezama na poznatom ParticleTree blogu, koji okuplja ekipu koja između ostalog stoji iza “Wofoo” projekta (online builder web formulara)…
Internet dekstop 2.0
Evo, priznajem da je taj moj tekst ustvari moj rad sa ovogodišnje “E-trgovine” na Paliću, naravno stilski “prepevan” i osvežen informacijama koje su se pojavile u međuvremenu – uz jednu dodatu studiju slučaja: Produktna berza Novi Sad.
Pisao sam više puta o browerless (internet-desktop) fenomenu, istovremeno sam u prenošenju ideje ovog koncepta nailazio na zid suštinskog nerazumevanja među ljudima koji su i u mojoj “branši”. Zbog toga i ovim postom produžavam, ovaj, nekakav, evanđelizam.
