USB prst

Imenica prst je jedno od značenja reči digit (mislio sam da je grčko, na Wikipediji kažu latinsko poreklo). Međutim, već u sledećim rečenicama digit/prst dobiće, baram kod većine, jednu bizarniju, cyborg dimenziju.

Moj kolega, programer Jerry Jalava, imao je motociklističku nesreću, nakon koje je ostao bez prsta na ruci. Nakon oporavka, “digitalizovao” je svoj “digit” tako što je u prst-protezu ugradio USB memoriju (!). Više o tome – here.

Ne tako davno, bio sam u Société Générale (SG) banci gde imam devizni račun. Na tom računu nemam karticu za plaćanje putem Interneta, nego sam je (VISA) tada imao u NLB banci. Baš tada htedoh produžiti .com domen, i pitam službenicu u SG:
- “Da li mogu dati nalog da sa deviznog računa kod vas uplatim na moj drugi devizni račun u NLB banci?”

Ljubazno mi je odgovorila da po zakonu o deviznom prometu (nisam sigruan da se tako zove), tako nešto nije moguće.

- “Hoćete da kažete, da je nemam drugog izbora i da sad ovde treba da podignem keš, i da ga fizički prenesem u drugu banku (100m dalje u Železničkoj u NS)?”

Kaže, znam kako vam to zvuči, ali to je jedini način… Usledilo je pešačenje dugačko 100 metara, e sad nije to 100 metara, nego 100 pitanja, čuđenja, pokušavanja traženja logike, smeha i besa…

Nedavno je prijatelj koji ima stolarsku radnju (nema karticu za Internet plaćanje) zamolio da mu produžim domen. Slična priča – nije moguće da on ode u banku i uplati devize na moj devizni račun (gde mi je sada “Virtuon” kartica), nego smo morali u (samo) vremenski skuplju varijantu – pogađate.

Sa druge strane tu je recimo Moneybookers, gde se devizne transakcije između fizičkih lica rade “iz fotelje”. Nije mi jasno kako sad to može?

Pade mi na pamet opaska jednog mog prijatelja koji je za devedesete rekao da su se tada devize iz zemlje iznosile ili u gaćama ili u džakovima. Dakle ili je raja krila (sećate li se deviznih potvrda) ili su oligarsi to radili na veliko.

Dakle, nije mi jasan cilj postojećih zakonska rešenja u deviznom prometu i koji se tu interesi “štite” i ako se štite zašto onda to nije konzistentno (Moneybookers “rupa”), i da li se tu neki zakon krši?

Nego, vratimo se na samu potrebu… ona je i osnovna i jednostavna i jeftina.

Na kraju, možda ja u svemu tome upotrebljavam zdrav razum, ali to u ovoj igri nije dozvoljeno.

Organzatori E-trgovine (Palić) objavili su video sa mog predavanja na prošlogodišnjoj E-trgovini, sadržaj nije izgubio na aktuelnosti – naprotiv.

U ranijim postovima pisao sam o 7 minutes takmičenju, gde preduzetnici imaju 7 minuta vremena da svoj projekat predstave investitorima. I sam sam bio na takvom takmičenju na TMT events u Zagrebu.

Malopre mi je javljeno da upravo ide video stream sa TMT eventsa u Varšavi.

Možda je dobra prilika da se pogleda kako to izgleda, te da se razbiju stereotipi koji se prečesto javljaju u našim pogledima na slobodno tržište, te liberalnu ekonomiju i investiranja visokog rizika (VC – venture capital investments)

Naš klijent pokreće web sajt – socijalnu mrežu (social networking).

Raspisana je nagradica od 50 evra za onoga ko da najbolje ime. Više o tome na…

http://budikum.majlab.com

Domaći samohrani prosvetitelji iz domena liberalne ekonomije (blog Tržišno rešenje), skrenuli su pažnju na članak Borisa Begovića u Politici.

Ukratko, Boris je uporedio intervencionizam države kao igranje za fliperom… loptica je stalno u neravnoteži, postoje dva tastera za koje igrač veruje da utiču na igru, a ustvari svaka intervencija unosi novu nestablinost… Nasuprot ovoj paradigmi je poređenje sa “boljim” modelom intervencije, igranjem bilijara… nema neravnoteže, a intervencija se postiže analizom i preciznim potezom koji u datim okolnostima postiže cilj… a nakon toga sledi nova ravnoteža.

Paterni (poređenja, paradigme, stereotipi, obrasci…) nam pomažu da instantno zdravorazumski shvatimo neke složene sisteme. Ovaj Borisov patern će me sigurno inspirisati i usmeriti kod vođenja svog posla.

I onda(k), igrate li bilijar ili fliper?

…a liberalna ekonomija je nešto što nismo nigde učili… osim na greškama.

Juče nam se oko 9 ujutru desio požar u firmi. Sreća u nesreći je da su posledice relativno male, te “osim gareži” i nešto kablova i ispravljača ništa nije stradalo od opreme. Kuljanje dima je primetila devojka koja prva dolazi u kancelariju, (brzi!) vatrogasci skoro da nisu imali posla. Ipak sledi nam čišćenje pa krečenje.

Osim da je to nekako izazvala električna instalacija na utičnicama razvodnika/produžnog, nemamo drugu rekonstrukciju. Kasnije smo saznali da je nedge u tom vremenu uključivana i isključivana električna energija u celoj ulici. Nekakvu vezu možemo samo nagađati.

Odlučio sam da ovo ipak objavim i ovde na blogu, možda nekog upozori.

Mi smo ipak imali sreće.

Slika je nastala tek kada smo skoro sve posklanjali sa stolova, i uradili prvo čišćenje. pre toga kontrast je bio manji – skoro sve crno. Kako to obično krene, baš tada ti se istroše baterije na aparatu, tako da ima samo ova jedna slika.

Nebojša je skrenuo pažnju na interesantnu diskusiju na DPT na temu fakulteti vs kursevi. Često diskutujem na ovu temu, mislim da imam šta da kažem. Komentarisao sam i tamo, ali sam pomislio da ovo može biti i poseban post:

Evo šta priznajem ljudima koji su završili fakultet:

1. Nauče da uče
2. Nauče da sistematizuju znanje
3. Nauče da završe započeto

Znanje koje se u “IT related” fakultetima dobija tako što:

1. pojavi se tehnologija
2. neki profesor je prepozna (retko na vreme) - 1 godina
3. profesor napiše knjigu, uspostavi predmet – 2 godine
4. studenti to uče, polažu - 3 godine
5. nakon diplomiranja, zaposlenje – 1 godina
   … koliko je vremena prošlo od pojave tehnologije?

…dakle to znanje teško može biti primenjeno “as is” (ipak postoje izuzeci).

Poslodavci pored znanja traže i reliability (pouzdanost, odgovornost) i ability (kadrost,  sposobnost). Ja sam, nažalost, imao slučajeve da zaposlim ljude koji puno znaju ali su praktično neupotrebljivi, nepouzdani… Ne ja, nego moji klijenti nisu spremni to da plate. Ako ovde neko nešto ne razume neka se stavi u ulogu mog klijenta.

Da skrenem pažnju i na pojavu koju mi je prvi put predočio Vladimir Maruna, pre 5 godina, na ovom predavanju. (Šteta što je na toj stranici “puko” link do MP3, ako ga neko ima nek mi javi).

Radi se o tome da postoji i alternativni put “verifikacije” ljudskog resursa i to putem open-source projekata. Grupa ljudi (studenata) recimo počne sama razvijati neki projekat, pišu recimo kôd,  dokumentuju ga, rade u timu i proizvode rezultat.  Omiljeno mesto kolaboracije je najčešće SourceForge. Nakon nekog vremena (godina), neki budući poslodavac može videti kada su ti studenti prepoznali neku tehnologiju, koje su ideje imali, kako funkcionišu u timu da se uveri u kvalitet kôda… itd. Drugim rečima ovo je način da se pored znanja pokaže i pouzdanost i kadrost (nije isto).

Da li ste znali da je čuvena Jakarta tako nastala, i da su tako regrutovani ljudi?

Za kraj jedan “štos” mog prijatelja koji ne zna najbolje engleski: “hu nou – nou, hu ne nou – ne nou” (čitati po Vuku, naravno)

Na E-trgovini 2006. sam predavao sam o identitetima 2.0. Inspiraciju mi je dao Dick Hardt koji je o tome predavao na OSCON-u 2005. U međuvremenu open-identity se pre svega zbog OpenID “dogegao” do skoro pa main stream tehnologija.

Nekako mi je promakla vest da je Dick Hardt u decembru počeo da radi u Microsoftu. Preduzetnik u srcu, sa (još uvek) Macom ispred sebe seli se iz Kanade u Redmond.

Želim reći da Microsoft polako “klizi” ka open-source idejama, ljudima, tehnologijama, ali ne i prema takvom biznis modelu. To više nije taktika, to je strategija. U dva intervjua sa Wilfriedom Grommenom (2007. i 2008) koje sam objavio u Internet ogledalu, pisao sam baš o tome. Kao i u nekoliko postova.

Naravno da sve to ima veze sa Microsoftovom strategijom interoperabilnosti.

Od 17-19 aprila u Velikom Tarnovu (Tarnovgrad) u Bugarskoj održava se P2P Conference. Tema konferencije su web i mobilne tehnologije.

Predavaću na temu te nove browserless paradigme web aplikacija – te je naslov predavanja “Browserless web“. Nakon nekoliko iteracija tema je sazrela i evo među prvima je prihvaćena od strane tamošnjih organizatora. Interesatno je da se konferencija održava od 2004. godine.

Inače Veliko Tarnovo je lep utvrđeni stari grad u centralnoj Bugraskoj (oko 220 km istočno od Sofije), u našoj istoriji poznat kao mesto gde je preminuo Sveti Sava.

Medijski sponzor događaja biće i naše Internet ogledalo.