U petak, 14. decembra 2007. godine, u Ateljeu 212, sa početkom u 08:30h održaće se serija predavanja na temu nove generacije weba iz Microsoft ugla.

Neću zlurado primetiti da je ova “Sinergija na temu weba” nazvana prigodnim imenom Web-Fu!. Dakle, borilačke veštine na temu weba… a da se borimo… borimo se… to već i vrapci znaju.

Malu zamerku organizatorima treba uputiti zbog kasne najave (dva dana unapred). Tako će teže okupiti one koji baš rade kao web zanatlije.

Na Sinergiji sam prisustvovao predavanjima o SilverLightu, a i ovde će ova “bukvalno sjajna” tehnologija biti tema jednog od predavanja. Predavača lično znam - Boris Maletić, i ko bude tamo - dajem preporuku. Ponavljam nečije reči: šteta što je Beograd toliko zabačen od Novog Sada, ide mi se…

Kao prvo - besplatan je. Koristim ga za brzo gašenje programa/procesa. Umesto da idem redom desni klik + close (i slično), više aplikacija sada gasim jednim klikom.

Program se ne instalira klasično, dovoljno ga je preuzeti odavde, i potom otpakovati i kopirati u neki direktorijum. Sam pv.exe je nekih 60 kb i to je shell aplikacija. Postoji i windows grafički interfejs, za one koji to vole tako.

Kontrola svih procesa na Windowsu je mnogo bolja nego kod sistemskog process viewera. Trenutno ga koristim na sledeći način… napravim nekoliko batch datoteka koje mi gase određene grupe aplikacija koje mi često baš tako grupno ne trebaju. Na primer krećem da programiram… i pokrenem batch koji me jednom klikom oslobađa svih recimo instant messengera, anti virus programa (šta će mi za vreme programiranja), nekih agenata za fotoaparat, printer agenta… itd. Jednim klikom oslobodi mi se nekoliko stotina megabajta…

Taj batch otprilike izgleda ovako:


pv -k -f msnmsgr.exe
pv -k -f SAVAdminService.exe
pv -k -f SavService.exe
pv -k -f GoogleUpdate.exe
pv -k -f spampal.exe


Fleg -k je instrukcija za kill procesa, a -f je forsirani kill (ili ti ne pitaj me ništa)… Interesananto je da ime procesa može biti zadato i uz upotrebu džoker znaka - * (zvezdica)

Za različite potrebe kreirao sam različite grupe procesa koje gasim, i u tom duhu nazvao batch datoteke:

idi_u_mod_programiranja.bat
bez_instant_messengera.bat
bez_firewall_i_antivirusa.bat

…

Meni štedi nekoliko minuta dnevno, i nešto živaca i strpljenja.

Hint 1: budite oprezni sa -f flegom kada gasite aplikacije koje rade sa vašim dokumentima, jer u tom modu vam neće biti ponuđeno snimanje promena na dokumentu, pre gašenja aplikacije.

Hint 2: Sa pv > lista_procesa.txt kreira se datoteka sa listom svih procesa (posle sa copy-paste, bez greške pravite batch)

Hint 3: Ako ne znate ime procesa od neke aplikacije, pokretanjem PrcView.exe i drag-and-dropom toolbar ikone (dvogled) na prozor te aplikacije dobijate ime tog procesa.

Stvarno mi se počinje nagomilavati loše iskustvo sa “novootvorenim velikim prodajnim objektima”. Pre mesec dana mi se u Merkatoru desilo “pravilo kuće”, a juče sam nešto gore prošao u novosadskom METRO Cash & Carry.

Nedelja, pa pre ručka svratim sa jednogodišnjom ćerkom i suprugom - čuli smo za neke popuste. Uz usiljenu ljubaznost, na ulazu nam službenica saopštava da se unutra ne može sa dečjim kolicima (!?). E, takvu diskriminaciju još nismo doživeli. Pitamo zašto, kažu viljuškari rade pa ono - bezbednost. Na trenutak mi pade na pamet bizarno poređenje kako je viljuškar istovremeno opasan za bebu u kolicima a nije za hodajuće dete ili odraslog…

OK, rešimo da ne uđemo. Predložim supruzi da ja ipak uđem i “ždraknem” to što me zanima (blizu je ulaza), pa ako ima smisla da neki drugi dan dođem sam. Pogledam ja to za minut-dva i vratim se do ulaza gde me moje devojke čekaju. Kažu mi ne mogu se tuda vratiti… nego treba da pređem nekih 200 metara da bi izašao (na nominalni izlaz), iako su mi diskriminisano dete sa mamom tu na pola metra (!?). E tu mi je puk’o film, i ne želim da prepričam izgovoreno… da, i izašao sam tu gde sam hteo.

Na ulazu karticom identifikovani preduzetnici sa detetom stvarno su sumnjivi likovi.

Ko prati moderne web tehnologije, verovatno je nabasao na MRI - bookmarklet koji će smanjiti svađu sa CSS-om. Da ne bi dužio link koji sledi dragendropujte na bookmark/favorites toolbar:

MRI BOOKMARKLET

Kada kliknete na novostvoreni bookmark, otvoriće se dragabilni prozor (na layeru) i to preko web stranice koja vam je trenutno otvorena u prozoru. Ukoliko ukucate na primer:

p

… svi elementi koji potpadaju pod ovaj CSS slektor (paragrafi) biće posvetljeniji/označeni u odnosu na ostatak stranice. I obrnuto kada budete kliknuli na web stranicu kreiraće se nekoliko varijanti CSS selektora.

Ukratko, alat za traženje onoga šta gađa CSS selektor i alat za traženje selektora za kliknuti deo/element stranice/DOM-a.

Originalni post imate ovde.

Sloba Kovačević iz Array Studija iz Novog Sada je pokrenuo, skoro pa, hedonističku inicijativu da se (web) programeri, preduzetnici i dizajneri koji gravitiraju Novom Sadu (dobro, može i Beograd - malo je zabačen…), u jednoj neformalnoj formi viđaju u neformalnom ritmu - uz (otvorenu) kafu - OpenCoffee. Slična okupljanja već postoje WW. “Digitalna podrška” ovoj analognoj grupi je u vidu intro stranice, OpenCoffee Novi Sad grupi, Facebook i najkonkretnije Yahoo Upcoming. Na ovom poslednjem linku videćete i planirano okupljanje za četvrtak 18. okt, 17-19h u Route 66 (da, ima i hotspot…).

Dakle bez sponzora, budžeta, predavanja, agende i sličnih zarobljavajućih pojava - mada poštujem i učestvujem i na takvima.

U utorak (9. okt) sam u Novom Sadu, uradio intervju sa Wilfriedom Grommenom, Microsoftovim tehničkim direktorom za CEE. U oko pola sata formalnog i oko dva sata neformalnog razgovora pokušao sam da saznam više o strategiji Interoperabilnosti koju Korporacija sprovodi. Interesantno je bilo čuti kako velika organizacija prati open source zajednicu, kako od nje uči i primenjuje takva iskustva, pritom naravno čuvajući i svoje interese.

Interoperabilnost je, složili smo se, reč, pojava, potreba i rešenje koju tek treba objašnjavati. Developeri će često to svesti samo na standarde formata i protokola, ali se zapravo radi značajno široj oblasti. Druga zamka je shvatiti ovu inicijativu kao isključivo Microsoftovu (slično im je ranije, iz neznanja, spočitavano recimo za SOAP protocol). Interesantno je da je standardizaciju MS Office formata Microsoft potpuno prepustio nezavisnom standardizacionom telu - čuvenoj ECMA. Dalje, interesantno mi je bilo shvatiti da sada svi oni koji su svoju prodaju zasnivali na tome da je MS zatvoren, a oni otvoreni, sada tu svoju “prodajnu tačku”, moraju izbacivati, ublažavati ili prosto lagati. Naravno treba razlikovati open source i open standards - velika razlika.

Intervju će biti objavljen u sledećem broju Internet ogledala, a mali deo intervjua biće emitovan kroz Ogledalov video kanal.

SLIKA PRVA

Od 5-7. oktobra u holu Master centra održan je Prvi Sajam zdravlja vegetarijanske hrane i organske poljoprivrede u Srbiji pod nazivom “Planeta Vegetariana”. U nedelju smo supruga i ja rešili da ga posetimo… kad ono…

Na ulazu su nas dočekale ljubazne, eko-look hostese i zamolile da kupimo ulaznicu. Pitamo pošto. Kažu 100 dinara po osobi. Pitamo da li je ostatak sajma u Master hali. Kažu: ne, i pokažu na dvadesetak štandova u skoro praznom holu. I meni i supruzi se upalio “idiot alert”. Zaključimo da je bolje da za taj novac kupimo nešto u nekoj prodavnici zdrave hrane, okrenemo se i odemo.

SLIKA DRUGA

Kako su naišli hladniji dani, ređe se odlučujemo da u kolicima prošetamo našu 11-tomesečnu ćerkicu. Kada već nemamo kud odvezemo se do “nečeg pokrivenog” (kako smo takve pojave već krstili)… u poslednje vreme do novootvorenog Merkatora u Novom Sadu. Ovog puta odlučili smo da se prošetamo kroz Hipermarket. Pokupimo u korpu tipično neplanirane artikle: neki sojin sir (da probamo), čokoladu i 4 čokoladne bananice - vrlo je bitno što sve ovo navodim. Odlazimo na kasu, a kasirka nam ljubazno kaže: Izvinite na ovoj kasi možete platiti samo 5 artikala! (pazite, mi imamo 6) i pokazuje da je kasa tako označena. Ideja je stvarno super, kada su gužve omogućiti ljudima koji kupuju dnevne potrepštine da ne moraju čekati da kroz kasu prođu oni sa punim kolicima. Međutim, u našem slučaju gužve nije bilo (zašto uopšte i radi ta kasa kad nema gužve). Stvarno mi nije jasno (kao preduzetniku pre svega), platiš reklamu, dovučeš robu, zaposliš ljude, dođe ti kupac, izabere robu hoće da plati i ti kažeš - neću. Pritom smo imali 3 različita artikla, 4 čokoladne bananice se valjda kucaju u “jednom prolazu”. Pošto je čokolada bila najskuplja, građanski protestno smo je vratili (mada smo se lomili da uopšte išta uzmemo)…

Teoretičari i praktičari prodaje kažu da je možda najvažnije uspostaviti ravnotežu između vrednosti usluge ili robe koju projektuje prodavac, sa projekcijom koju ima kupac. Jednostavno? Ne i za mene.

Često sam u prilici da prodajem usluge iz oblasti razvoja web aplikacija. Nerazumevanje tehnologije od strane kupca je snažan faktor koji narušava ravnotežu vrednosti koju sam spomenuo. Ponekad mi se čini da prodajem apsulutno apstraktnu robu. Nisam birao tu situaciju, to je jednostavno tako. Takođe nisam od onih koji će da napadne kupca da on hoće nešto što ne razume ili jednostavno ne zna ili tipično geekovski i nadobudno da otvoreno posumnjam u njegovu inteligenciju. To je glupi faul u ovoj igri.

Zbog svega ovog koristim metafore koje mi u tome pomažu da preživim. Često mi efektna metafora instantno zatvori prodaju.

Ubeđivao sam se u vezi sa klijenticom o potrebi održavanja jedne web aplikacije. Na kraju je pomoglo: “Vatrogasci primaju platu i kad nema požara, zar ne”. Verujem da nisam jedini koji je pronašao sličan izlaz iz prodajnih zaglavljivanja (konopac koji vas izvlači iz živog blata). Znam da ovaj blog prati nekoliko onih koji su u sličnoj koži. Voleo bih kada bi se slične metafore (koje rade) našle u komentarima na ovaj post.

Evo ih još nekoliko:

1. Od idealnog web sajta bolji je samo onaj koji imate (kada se mučimo zatvorimo zahtev)
2. Prema opštim stvarima ponašajmo se opšte, prema specijalnim - specijalno (mudrost koja zvuči banalno)
3. Da biste zadovoljili neku potrebu, najpre treba da je imate (druga mudrost koja zvuči banalno)
4. Uveli ste telefonski broj, očekujete da vas neko pozove, a da niste nikom javili broj telefona (odbrana potrebe za SEO)
5. Tražite da podrum i kupatilo zamene mesto u kući, zvuči jednostavno ali zamislite koliko tu ima posla (kada klijent ne razume koliko neki zahtev proizvodi posla)
6. Ne postoji zaštita koja se ne može razbiti, samo ona koju se ne isplati razbiti (stara hakerska poslovica)
7. Možete imati najbolju robu u najlepšem butiku u gustoj pešačkoj zoni u bogatoj državi, ali ako se do njega stiže merdevinama… (pokušaj da se objasni usability)
8. … dopišite

Postoji i knjiga o svemu ovome… ipak se ovde više veruje iskustvu, znanju i stavu stranaca:

Otkako su natkrili Limansku pijacu u Novom Sadu, ona deluje živopisno jer plodovi nisu zaklonjeni gornjim delovima tezgi kao na Ribljoj, Futoškoj ili Satelitskoj. Moja desetomesečna ćerkica biva opčinjena ovim vegetarijanskim bojama dok je tuda vozam. Otkako sam nedavno počeo da guram dečija kolica, pojam usability (koristivost - kako ja to prevodim u nedostatku agilnog lingvističkog autoriteta) ima potpuno novu dimenziju. Danas sam u blizini pomenute pijace spazio interesantne atribute ovih stepenica:

Ako se nekada budete mučili da objasnite usability kao pojam, ova slika će vam pomoći. Tuda sam danas provozao kolica. Preko stepenica u najmanju ruku nije udobno, pa su tu dodali betoniranu “strmu ravan”. Ni to nije bilo dovoljno udobno, jer ravan jeste ravna, ali je i strma. Zbog toga sam sve to zaobišao i krenuo blažim nagibom preko već utabane staze. Očito nisam ni prvi ni poslednji (sa točkićima ispred sebe) izabrao ovu putanju.

Slika puno toga priča. O potrebama i rešenjima. O tome da čak i ako primenite neka usability rešenja (kao ova betonska strma ravan) ona neće biti prihvaćena od strane korisnika, ako nisu u dovoljnoj meri udobna.

Ako ste u prilici da projektujete nešto što će drugi koristiti, mislite o tome. Iz primera se vidi da to čak i ne mora biti (puno) skuplje.

Nedavno sam na svojoj Nokiji 6600 instalirao ZX Spectrum emulator… E sad, ko se seća šta je ZX - seća se.

Pre nekih dvadesetak godina, sam kao tinejdžer napravio dve “prave” igrice. Trebalo je da ih objavi zagrebački “Suzy”, na audio kasetama naravno. Imam i potpisane ugovore sa njima, nešto se odugovlačilo, pa onda moja vojska i onda… nebitno…

Postoji i jedan entuzijastički web sajt koji je izlistao sve poznate EX YU autore i programe za onaj “čuveni talas” kućnih računara: Commodore 64, Amstrad, Amiga… pa čak i za domaću Galaksiju i ex domaći Orao… (Lola 8 i Tim 011… nema :). Na tom sajtu izlistane su i te dve moje igrice. Jedna se zove Vuk (lepa arkadica), a druga Television (platformska, liči na lošijeg Manic Minera). Pisano u assembleru… da se zna.

Ja te igrice imam na nekim dvadesetak godina starim audio kasetama. Možete pretpostaviti moju želju da ih ponovo vidim ili čak “poteram” na mobilnom telefonu. Ovaj post i nastaje iz želje da mi se neko sa sličnim iskustvom iz “digitalne arheologije” javi i da neki savet kako da ovo odradim. Ili još lepše da te igrice već negde ima digitalno…