… ili kako ubediti klince u to šta je dobra muzika.

Big Love 2 from Mark Wimperis on Vimeo.

Krenulo je na jedan način… izašla mi je na Skype klijentu pop-up reklama za novu uslugu land-line (pozivanje “fiksnog”) telefoniranja po flat-rate tarifi. Odem tamo, i naravno na listi zemalja koje ulaze “Unlimited World countries” nema Srbije. Odnosno po flat-rate tarifi ne možete Skypeom zvati “fiksni” u Srbiji.

Rekoh krenulo je na jedan način, a onda sam se (tipično web developerski) uhvatio za to kako su na Skypeu iscrtali onoliko nacionalnih zastavica na toj stranci. Pogledam… lepo… jedan HTTP request – jedna slika (~27kb) za sve zastavice… i onda sada već klasičan css hak, sa pomeranjem pozadine (background-position).

U markapu, takođe lepo… element ima dve klase tipa

class=”flag rs”

Jedino što treba da zaboravite na dvoslovna imena klasa, pošto su skoro sve kombinacije na ovaj način iskorištene…

… međutim onda pogledam u css:

.flag.AD { background-position:-16px -44px; }
.flag.AE { background-position:-16px -55px; }
.flag.AF { background-position:-16px -66px; }
…

… i tako 11kb css – nije puno, ali treba ovo pisati(!)

Ovim je nešto “ubrljana” inače odlična ideja da se napravi ta matrica sa zastavicama, gde u vertikali i horizontali imate slova od A-Z, te da je svaka zastavica na “koordinati” svoje dvoslovne međunarodne oznake. Na primer za Srbiju – u koloni R i redu S – RS.

Relativno malim “parčetom” JavaScript kôda moguće je postići isti efekat (kao na Skype) ali tako što će JavaScript na osnovu imena klase npr. “flag_rs” izvući ta slova “r” i “s”, očitati njihov ASCII kôd (sa charCodeAt), pošto je kod slova malo “a” – 97, oduzimamo 96 te množenjem sa visinom (11 px) i širinom (16) zastavice dobija se tačna pozicija za “background-position”. Razlika između 96 i 97 je zbog toga što na slici (nepotrebno) postoji taj redi i kolona sa slovima – te je ta razlika 1 x 11px potrebna.

Pogledajte primer koji radi sa Jquery bibliotekom, ili drugi koji radi bez posebne biblioteke (sirovi, ali unobtrusive JavaScript). Oba primera možete pokupiti i u zip datoteci.

Za kraj “geekovski” vic:

Baka: Dajte mi 200g praške šunke.
Mesar: Da vam narežem?
Baka: Ma ne, baci mi na flash!

Klijenta naravno treba poštovati, ali nisu svi klijenti.

Ako se bavite izradom on-line prisustva (web sites, web aplications, RIA, browserless web, mobile web…) verovatno imate “svoju priču” sa klijentima, kojoj povremeno uradite “update” na osnovu dotadašnje najbolje prakse.

Umesto dosadne proze, evo algoritma moje najbolje prakse:

Od ove nedelje, Majlab je na novoj adresi u ulici Kolo srpskih sestara.

Pre oko godinu dana tri firme su pokušale da se organizuju u jednom prostoru, pokušavajući da iz toga izvuku neku dodatu sinergetsku vrednost. Taj neformalni klaster je barem mojoj firmi doneo puno toga dobrog, ali je vremenom pokazivao i loše strane – te su ne samo poslovni interesi doveli do toga da Majlab nastavlja samostalno.
Znam da među čitaocima bloga, ima ljudi koji razmišljaju o sličnim “klasterima” za svoje firme. Želim im reći da je i pored svega to dobra ideja, ali da to nije trajno rešenje – nego više privremeno stanje u kojem firme trebaju da ojačaju – čista dijalektika. Raspložen sam i da prenesem iskustva, kad se vidimo.

Nama se to jačanje desilo, a mislim da jeste i u druge dve firme.

Usput, pozvan sam da predajem na Ifrontu, moja tema je naravno – browserless web. Tema je još zrelija nego pre godinu dana.

USB prst

Imenica prst je jedno od značenja reči digit (mislio sam da je grčko, na Wikipediji kažu latinsko poreklo). Međutim, već u sledećim rečenicama digit/prst dobiće, baram kod većine, jednu bizarniju, cyborg dimenziju.

Moj kolega, programer Jerry Jalava, imao je motociklističku nesreću, nakon koje je ostao bez prsta na ruci. Nakon oporavka, “digitalizovao” je svoj “digit” tako što je u prst-protezu ugradio USB memoriju (!). Više o tome – here.

Ne tako davno, bio sam u Société Générale (SG) banci gde imam devizni račun. Na tom računu nemam karticu za plaćanje putem Interneta, nego sam je (VISA) tada imao u NLB banci. Baš tada htedoh produžiti .com domen, i pitam službenicu u SG:
- “Da li mogu dati nalog da sa deviznog računa kod vas uplatim na moj drugi devizni račun u NLB banci?”

Ljubazno mi je odgovorila da po zakonu o deviznom prometu (nisam sigruan da se tako zove), tako nešto nije moguće.

- “Hoćete da kažete, da je nemam drugog izbora i da sad ovde treba da podignem keš, i da ga fizički prenesem u drugu banku (100m dalje u Železničkoj u NS)?”

Kaže, znam kako vam to zvuči, ali to je jedini način… Usledilo je pešačenje dugačko 100 metara, e sad nije to 100 metara, nego 100 pitanja, čuđenja, pokušavanja traženja logike, smeha i besa…

Nedavno je prijatelj koji ima stolarsku radnju (nema karticu za Internet plaćanje) zamolio da mu produžim domen. Slična priča – nije moguće da on ode u banku i uplati devize na moj devizni račun (gde mi je sada “Virtuon” kartica), nego smo morali u (samo) vremenski skuplju varijantu – pogađate.

Sa druge strane tu je recimo Moneybookers, gde se devizne transakcije između fizičkih lica rade “iz fotelje”. Nije mi jasno kako sad to može?

Pade mi na pamet opaska jednog mog prijatelja koji je za devedesete rekao da su se tada devize iz zemlje iznosile ili u gaćama ili u džakovima. Dakle ili je raja krila (sećate li se deviznih potvrda) ili su oligarsi to radili na veliko.

Dakle, nije mi jasan cilj postojećih zakonska rešenja u deviznom prometu i koji se tu interesi “štite” i ako se štite zašto onda to nije konzistentno (Moneybookers “rupa”), i da li se tu neki zakon krši?

Nego, vratimo se na samu potrebu… ona je i osnovna i jednostavna i jeftina.

Na kraju, možda ja u svemu tome upotrebljavam zdrav razum, ali to u ovoj igri nije dozvoljeno.

Organzatori E-trgovine (Palić) objavili su video sa mog predavanja na prošlogodišnjoj E-trgovini, sadržaj nije izgubio na aktuelnosti – naprotiv.

U ranijim postovima pisao sam o 7 minutes takmičenju, gde preduzetnici imaju 7 minuta vremena da svoj projekat predstave investitorima. I sam sam bio na takvom takmičenju na TMT events u Zagrebu.

Malopre mi je javljeno da upravo ide video stream sa TMT eventsa u Varšavi.

Možda je dobra prilika da se pogleda kako to izgleda, te da se razbiju stereotipi koji se prečesto javljaju u našim pogledima na slobodno tržište, te liberalnu ekonomiju i investiranja visokog rizika (VC – venture capital investments)

Naš klijent pokreće web sajt – socijalnu mrežu (social networking).

Raspisana je nagradica od 50 evra za onoga ko da najbolje ime. Više o tome na…

http://budikum.majlab.com

Domaći samohrani prosvetitelji iz domena liberalne ekonomije (blog Tržišno rešenje), skrenuli su pažnju na članak Borisa Begovića u Politici.

Ukratko, Boris je uporedio intervencionizam države kao igranje za fliperom… loptica je stalno u neravnoteži, postoje dva tastera za koje igrač veruje da utiču na igru, a ustvari svaka intervencija unosi novu nestablinost… Nasuprot ovoj paradigmi je poređenje sa “boljim” modelom intervencije, igranjem bilijara… nema neravnoteže, a intervencija se postiže analizom i preciznim potezom koji u datim okolnostima postiže cilj… a nakon toga sledi nova ravnoteža.

Paterni (poređenja, paradigme, stereotipi, obrasci…) nam pomažu da instantno zdravorazumski shvatimo neke složene sisteme. Ovaj Borisov patern će me sigurno inspirisati i usmeriti kod vođenja svog posla.

I onda(k), igrate li bilijar ili fliper?

…a liberalna ekonomija je nešto što nismo nigde učili… osim na greškama.