U današnjem Blicu, u kulturnoj rubrici objavljen je tekst - Kultura je i zastava i štit (naslov zvuči epski). Nekoliko poznatih domaćih intelektualaca dalo je viđenje kulture kod nas… Među njima i Milan Vlajčić (poznati novinar, književnik i kritičar) koji je praktično većinu današnje (kulturne) elite opisao tako precizno i efektno sa: majstori retoričkog šibicarenja.

Neko je to mogao opisivati u u nekoliko pasusa, ali eto čoveku stalo u tri reči (andrićevski).

Možda nema veze, ali eto prilike da se ja požalim da mi već godinama bude oči/uši/glavu izraz - nekulturan, je se u njemu krije jedna od doza domaće ksenofobije. Izraz nekulturan, ovde prečesto označava onog koji se postupcima razlikuje od većine. Ako nisi mediokritet - automatski si nekulturan. Možda je Vinčanski čovek čačkao nos (mediokritetski banalizovana slika “nekulture”)… ali nije bio nekulturan. Umetnost se nalazi u “kulturnom” košu, ali daleko od toga da ga potpuno ispunjava. Mediokriteti često tu stavljaju znak jednakosti.

Naš jezik, pored ovog nesretnog “homonima” ima bar nekoliko desetina sličnih devijacija u značenju reči koje nam odmažu u nameri (ako je upšte ima) da živimo lepše.

Nisam baš ljubitelj “zanimljivo sa YouTube” tipa postova, ali ne odolevam.

Napokon sam našao još jedan način kako da korisnicima ilustrujem kako mi ponekad zvuče njihova pitanja. Na način da me razumeju.

Društveni aktivizam je sjajna stvar.

Aktivisti okupljeni oko EXIT festivala, pokrenuli su akciju animiranja izlaska mladih na izbore pod nazivom - “Nema zezanja”. I tako… krenula ta kampanja, listam ja novine, gledam baner na B92… i vidim nešto slično - konture znaka moje firme - “ona tvoja šapica” kako je od milja zove jedan moj klijent. Rešim da proverim poklapanje i evo rezultata na slici.

Tako su umešani prsti meni (vrlo uslovno) kolateralno napravili reklamu. Čudni su putevi internetski, a aktivizam je plemenita stvar - zbog toga se i ne ljutim.

Možda je interesantno da sam do “šapice” došao stilizovanjem malih latiničnih slova “m” i “l” (od majlab - majstorović laboratorija)… dalje je interesantno da neki to video kao ikonicu fabrike ili grafikon rasta (!).

ili

Nakon povampirenja povećane primene JavaScripta od pre 3-4 godine, popularisalo se u primeni nekoliko klijentskih biblioteka (to i vrapci znaju): Ajile, Dojo toolkit, Echo, ExtJS, JQuery, MochiKit, MooTools, Prototype, Rialto, Rico, script.aculo.us, Yahoo! UI Library … ima ih još… Interesanto je dalje, da je postojanje ove palete stvorilo drugu - paletu JavaScript programera. Nove specijalnosti - nova kasta, novi fetiš, novo pleme…

Biranje “prave” uvek je kompromis, a o programerskim fetišima sam se naterao da ne razmišljam. E sad, nije o tome reč, a ako o tome neko želi iole racinalno mišljenje evo mu polaznih linkova:

• Mootools protiv jQuery protiv Prototype
• Prototype protiv jQuery
• Mootools protiv jQuery protiv Prototype protiv ext protiv Dojo

Može se reći da iza svake od navedenih biblioteka stoji barem nekoliko čovek/godina kodiranja i testiranja i najbolje prakse. Zbog toga nema snažnijeg razloga da ovakve biblioteke sami razvijamo. Kada se uz korišćenje jedne od njih iskodira neki deo web apikacije, biblioteku dalje održava open-source zajednica a naš deo kôda bi (teoretski) trebao da radi i na sledećim stabilnijim i performantnijim verzijama. Mod(ula)(e)rno, nema šta… ali ne i bez glavobolje.

Hakić na koji želim ukazati zapravo je trend u arhitekturi. Dešava se da krenete da web aplikaciju razvijate sa jednom bibliotekom, a kasnije pronađete savršenu komponentu za vašu web aplikaciju ali pisanu na drugoj biblioteci. Problem je što bi sad trebalo u browser “dovući” obe ne baš male biblioteke, ugroziti mu stabilnost. Ponekad se JavaScript biblioteke (programerskim žargonom rečeno) “kolju”, odnosno smetaju jedna drugoj da rade ispravno. Tipično i jednostavno je recimo različito tretiranje window.onload eventa… Apsurd je veći jer obe biblioteke imaju iste ili slične metode/funkcije - redudantan kôd. Drugi problem biblioteka je da se često iz njih koristi tek nekoliko procenata kôda. Kasnije ću se pozvati na sve ove problem, pa ih sada nazivam - “bibliotekarski problemi” (neću sad braniti zašto baš takvo ime).

Hak u arhitekturi je zapravo dodatna mogućnost neke JavaScript komponente da rade na više biblioteka. To na primeru ExtJS izgleda otprilike ovako (izvor slike):

Ovo je arhitektura tog haka na u primeru sa ExtJS, ali se treba šire posmatrati. Dakle neka komponenta (gornji široki plavi bar) može da radi na na baznoj biblioteci (u datom primeru je to: ext-base.js), ali se preko tzv. adaptera može koristiti i na drugim bibliotekama (zeleni, crveni i narandžasti pravougaonik). Adapter je po pravilu malo parče kôda - tzv. apstrakcija (proksiranje) prema drugoj biblioteci. Na taj način rešavaju se “bibliotekarski problemi”.

Ovaj “pattern” (ili hak) u arhitekturi ovih meseci postaje trend. Za kraj evo jedne popularne komponente, sa rešenim “bibliotekarskim problemom”. Javite se ako pronađete još JS komponenti u ovoj arhitekturi.

Nakon ~jednoipomesečne pauze, novosadska OpenCoffee okupljanja se nastavljaju. Za sad imamo mini-jubilej: 10 okupljanja…

Sloba se potrudio da se sve gurne koji korak napred, te je registrovao odgovarajući domen (www.opencoffeenovisad.org) i tamo preselio (one od ranije) osnovne informacije. I ne samo to, rešio je da artikuliše primedbe na mesto, termin i periodiku okupljanja… ta artikulacija će se izvesti preko ovog on-line upitnika.

Za kraj, podsetnik da su ova okupljanja neformalna, nije potrebna pozivnica, nema agende i sponzora. Za nešto formalnije artikulisanje zajednice e-preduzetnika i e-profesionalaca nadam se da će poslužiti Udruženje E-start, koje smo nedavno osnovali. To Udruženje nije direktno vezano za OpenCoffee, ali eto nama teme kad se vidimo na OCNS… (postoji neka “erotika” u ovim skraćenicama, zar ne :))

Upravo je danas objavljena studija o isplativosti usability eksperize. Ko bi drugi nego usability guru, danac Jakob Neilsen. Zato studija i nije besplatna (~100€), ali evo jednog javnog zaključka…

Njegova grupa je sličnu studiju radila i ranije - negde 2002. Interesantno je da je KPI ranije bio 135%, a sada manje(!) 85%. Dakle, ulaganje u usability je i dalje vrlo isplativo, ali ne toliko enormno kao ranije.

U komentaru na moj članak - Stevino pravilo, Grba se pitao ima li domaćih sličnih studija. Imate li neke insajderske ROI kalkulacije?

Na početku da priznam je ovaj post posledica ovog Varaginog članka, i potonjih komentara.

Na E-trgovini 2007. sam imao predavanje o potrebi da firma pre dorade ili izrade on-line prisustva naruči studiju o korporativnom on-line prisustvu. Namerno kažem on-line prisustvo jer je to značajno širi pojam od termina koji lakše razumeju mase - web sajt. Evo prezentacije sa tog predavanja:

Neće svaka firma prepoznati ovu svoju potrebu. Mi koji se bavimo ovim poslom treba da prepoznamo takve firme. Način na koji empirijski mogu prepoznati ovakvu firmu sam sročio u nešto što ću neskromno nazvati “Stevino pravilo” - evo kako ono glasi:

Da bi firma/organizacija imala kvalitetno internet prisustvo mora imati barem dve od ove tri stavke:

1. Budžet za on-line prisustvo
2. Bitan uticaj konkurencije u on-line sferi
3. Barem svest ili viziju o povratku te investicije (ROI)

Ako se vratim na slučaj Medoprodukta koji je naveo Varagić, mislim da se da lako primetiti da nijedna od tri stavke nije ispunjena. Sa druge strane nema dovoljno agresivne domaće firme da Medoproduktu jasno predstavi barem ono pod 3.

Pitanje koje sam imao na kraju tog predavanja je bilo nešto poput: “Kako kad firme ne žele studiju on-line pisustva?”, odogovorio sam da takve firme naprosto nemaju unapred potrebne osobine (iz Stevinog pravila) i da one najverovatnije takve nikad neće imati kvalitetno on-line prisustvo.

Na kraju ohrabrenje je da firmi sa potrebnim osobinama ima prilično i da se ovakve studije itekako rade i kod nas.

Oduvek su tastature su glomazne za poneti i oduvek se traže alternativni načini za unos teksta. Projekat Dasher koji još od 1997. izvodi Inference grupa je jedan od tih alternativa.

Intuitivno, pogodno za osobe sa hendikepom, futurističke primene brojne… iako na prvi pogled izgleda naporno i “fleshy”…

Ideju je nešto teže prepričati zbog toga evo video koji u ovom slučaju mnogo lakše komunicira sa vama:

U petak, 14. decembra 2007. godine, u Ateljeu 212, sa početkom u 08:30h održaće se serija predavanja na temu nove generacije weba iz Microsoft ugla.

Neću zlurado primetiti da je ova “Sinergija na temu weba” nazvana prigodnim imenom Web-Fu!. Dakle, borilačke veštine na temu weba… a da se borimo… borimo se… to već i vrapci znaju.

Malu zamerku organizatorima treba uputiti zbog kasne najave (dva dana unapred). Tako će teže okupiti one koji baš rade kao web zanatlije.

Na Sinergiji sam prisustvovao predavanjima o SilverLightu, a i ovde će ova “bukvalno sjajna” tehnologija biti tema jednog od predavanja. Predavača lično znam - Boris Maletić, i ko bude tamo - dajem preporuku. Ponavljam nečije reči: šteta što je Beograd toliko zabačen od Novog Sada, ide mi se…

Kao prvo - besplatan je. Koristim ga za brzo gašenje programa/procesa. Umesto da idem redom desni klik + close (i slično), više aplikacija sada gasim jednim klikom.

Program se ne instalira klasično, dovoljno ga je preuzeti odavde, i potom otpakovati i kopirati u neki direktorijum. Sam pv.exe je nekih 60 kb i to je shell aplikacija. Postoji i windows grafički interfejs, za one koji to vole tako.

Kontrola svih procesa na Windowsu je mnogo bolja nego kod sistemskog process viewera. Trenutno ga koristim na sledeći način… napravim nekoliko batch datoteka koje mi gase određene grupe aplikacija koje mi često baš tako grupno ne trebaju. Na primer krećem da programiram… i pokrenem batch koji me jednom klikom oslobađa svih recimo instant messengera, anti virus programa (šta će mi za vreme programiranja), nekih agenata za fotoaparat, printer agenta… itd. Jednim klikom oslobodi mi se nekoliko stotina megabajta…

Taj batch otprilike izgleda ovako:


pv -k -f msnmsgr.exe
pv -k -f SAVAdminService.exe
pv -k -f SavService.exe
pv -k -f GoogleUpdate.exe
pv -k -f spampal.exe


Fleg -k je instrukcija za kill procesa, a -f je forsirani kill (ili ti ne pitaj me ništa)… Interesananto je da ime procesa može biti zadato i uz upotrebu džoker znaka - * (zvezdica)

Za različite potrebe kreirao sam različite grupe procesa koje gasim, i u tom duhu nazvao batch datoteke:

idi_u_mod_programiranja.bat
bez_instant_messengera.bat
bez_firewall_i_antivirusa.bat

…

Meni štedi nekoliko minuta dnevno, i nešto živaca i strpljenja.

Hint 1: budite oprezni sa -f flegom kada gasite aplikacije koje rade sa vašim dokumentima, jer u tom modu vam neće biti ponuđeno snimanje promena na dokumentu, pre gašenja aplikacije.

Hint 2: Sa pv > lista_procesa.txt kreira se datoteka sa listom svih procesa (posle sa copy-paste, bez greške pravite batch)

Hint 3: Ako ne znate ime procesa od neke aplikacije, pokretanjem PrcView.exe i drag-and-dropom toolbar ikone (dvogled) na prozor te aplikacije dobijate ime tog procesa.