Ovo prvo je taj “nivo posla”.
Ovo drugo je “perspektiva”.
Ovo treće je opet “nivo posla”.

I sam sam kod promena poslova uzimao ta tri “moja” pogleda, kada sam pravio analizu šta da radim.
Često sam to prenosio (kao savet) kada sam pričao sa ljudima koji su planirali promenu posla. Tim prilikama sam se šalio: “Ako ti je bitna samo perspektiva i nivo zarade, a ne nivo posla: budi grobar”

- kakva je podrška samostalnosti i inicijativi (raspon od bonusa za dobru ideju do “nije tvoje da misliš, negoda kodiraš”);

- kakve su prilike za permanentno usavršavanje (od podrazumevane gomle literature i slanja na stručne seminare i obuke do “ako ne znaš sve što treba, nije trebalo da te zapošljavam”);

- da li se od izvršioca očekuje formalni pristup radu ili radni rezultat (od fleksibilnog radnog vremena, opcije rada kod kuće pa čak i slobodnog dana usred nedelje, uz poverenje da će rok izvršenja biti poštovan, do čuvenog “kolega, kasnili ste pet minuta na posao, da vam se to više ne ponovi”)

Malo je prilike da se danas u zemlji S(v)rbiji ponudi išta više od rada koji se od robovskog kulučenja razlikuje samo po tome što se zaposleni puštaju da (o svom trošku) odu kući na spavanje i vrate se sutra ujutru, ne manje od šest dana u nedelji.

Belosvetska istraživanja ponavljaju da plata jeste važna stvar, ali skoro nikome nije presudno najvažnija. Jedan ili više razloga koje smo nabrojali skoro uvek bivaju važniji u prihvatanju posla – ili u odluci o prekidu saradnje, ako je reč o nedostatku.

Ako je 25000 eura bila najbolja ponuda na javnom natjecaju onda zasto ne.

Zato već nekoliko godina ne radim web poslove u Srbiji. Em manje para, em mnogo više nerviranja.

“Olako se ovde odbacuju dobre ideje samo zato što su podosta puta obesmišljene. Ali, ne treba zaboraviti da ta olakost odbacivanja ide naruku procesima daljeg obesmišljavanja.”

Basara

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/furtutma.881.html?news_id=209049

Izrada tog sajta je jedno veoma pocuhno iskustvo Generalni utisak “Mnogo babica kilavo dete”.

Konkretno MZD sajt je bio nerealan za izradu, ne znam koja je cifra bila u pitanju ali znam da da je projekat totally faild.

Tu se nije znalo ko sta radi, svako iznosi misljenja ovaj hoce ovo, onaj hoce ono, u svom tom ludilu sevaju i cifre, radni sati se gomilaju nista konkretno se ne radi, (jedino sto su mi uke*ali dizajn).

Bojan Djuric mi je delovao kao da je u delirijumu, u fazonu je bio ljudi kako ja da izadjem sa ovim ciframa pred medije. Iskreno mi je delovao kao da nema kontrolu nad projetkom i da ne zna sta radi.

Meni je vise izvestan scenario “Mistifikacija” gde likovi koji nesto znaju pune glavu likovima koji nista ne znaju i onda to u njihovim glavama izgleda kao 25000eura, elem svaka agencija u Srbiji bi zveknula cifru i onda se pozove ortachka agencija koja pusti rachun od 40000eura i onda prolazi agnecija od 25000eura, a i ortak nesto dobije.

Ovde se prosto ne angazuju ljudi od kredibiliteta nego neki “mistifikatori”, project management je misaona imenica, project leaderi ne postoje, svako ima neki svoj CMS koji je ultranadrkan i najbolji na svetu. Nema iskrenosti i realnosti nego se na sve pristaje da bi se uzele pare. I onda kad se promeni minstar menja se i sajt i onda tako u krug

Koje su to kombinacije ko ce ih znati… moze iz tog dosta da se nauci… s kim ne treba raditi… i kako ne treba voditi projekat. Ja onaj MZD sajt ne bi prihvato ni za 25000eura u onakvim radnim usovima LOL

Za shizofreniju koja se oko svega izrodila na “sredstvima javnog informisanja” tek ne znam sta da kazem.
Merilo se raznim metodama od odokativne procene preko naprednih ‘view source’ forenzickih metoda i raspravljalo uz rakijicu.
Na stranu politicka pozadina slucaja i dubioze nase svakodnevnice, pa i akteri cele price, ono sto me jako pogodilo je po meni opasan nivo nekolegijalnosti i patoloskog rivaliteta u samoj bransi, komentari i argumenti skoro pa identicni.
Da li o ovame treba cutati jer je mozda contra-masse rece neko ili oguglati?
Mislim da je trubun pogodio pravo u centar i ovim i prethodnim postom!