Sve što mislim da je važno reći o samom slučaju rekao sam u postu, kao i u komentarima. Nakon što se o slučaju oglasila i Verica Barać (koju veoma cenim još od pre 2000-ite), i pritom rekla da je to “korupcija čista kao suza”. Šta na to, makar i argumentima može reći tamo neki sitni preduzetnik poput mene. Čudim se samo kako neko ko nije do kraja upućen u (bilo koji) problem, može za bilo šta o tom problemu reći da je čisto kao suza.

Kako god da se ovo završi, to je LINČ. Linč koji je najvećim delom izveden mediokritetskim mozgovima koji vrte par desetina paradigmi poimanja pojava u društvu.

POSLEDICE

Ono čime bih hteo da se bavim u ovom postu su posledice ovog slučaja: Najpre, “ubijen” je bilo koji model da privatna firma korektno (i populistički prihvatljivo) isporuči državnom organu iole inventivniju web tehnologiju (>HTML). To je u stvorenoj atmosferi – nemoguće, te će se državni organi morati osloniti na informatički nadarene srednjoškolce.

Ima u online zajednici i onih koji misle da će nakon ove “prašine” (ja bih rekao linča) biti manje malverzacija u toj malverzacionoj niši. Ovo je možda tačno, ali nam to kao društvu neće nikakav kvalitet doneti, naprotiv.

Zašto!?

Nakon linča je drastično smanjena ponuda kvalitetnih usluga firmi koji se ovim bave. One već rade za inostranstvo i najmanje im treba muljanje po medijskom blatu i paradigmatskim mozgovima. Kada se desi smanjena ponuda, cena raste, i to opet nema ko da plati nego mi. Ukratko, porašće cena i/ili smanjiće se kvalitet, ili će sve morati da radi uzdanica domaće privrede, patriotski poreski obveznik u vidu informatički nadarenog srednjoškolca.

1. Stavovi koji slede su lični, pomalo esnafski, branim samo zdrav razum, i to generalno i van okvira ovog (sad već) slučaja. Drugim rečima, ne želim da branim ni tu firmu ni Ministarstvo… samo istinu.
2. Nigde nije saopšten obim radova (izvinite ali recite mi bilo koju cifru i ja ću uvek da pobrojim obim posla koji toliko vredi)
3. 25.000€ je bruto cena, a ne “isplata na crno”, za sve koji radije upotrebljavaju izraz “privatnik” a ne preduzetnik, moram naglasiti da po raznim osnovama (doprinosi, porezi, takse…) najmanje 40-50% se indirektno vrati državi. Ko ne veruje neka otvori firmu.
4. Ne treba zaboraviti ni cenu opreme na kojoj se ovo radi, kao ni trošak softverskih licenci. Bilo bi dobro da se javi neki advokat da kaže kolika je tarifa za ugovor ovog obima. Pametno je obezbediti se da kada radiš sa nekim ko sutra može biti smenjen, naplatiš svoj rad. Sasvim je izvesno da u firmu, nakon ovog posla može da “bane” budžetska inspekcija… ko će da plati taj rizik, oko neplaćenog posla oko njih.
5. Pozivam da se razmisli o tome da skupo i neisplativo nije isto. Bilo šta može biti skupo ali je bitno da je isplativo i da ima povraćaj uloženog.
6. Važno je reći da zakoni ponude i tražnje i praktično globalno tržište reguliše cenu ovih usluga. Veoma je teško ulagati u zaposlenog i zadržati ga u firmi ako on ima druge ponude na globalnom tržištu. Plata koja se mora ponuditi ovdašnjim programerima mora biti bliska onim prihodima koje on može ostvariti radeći odavde za neku firmu u USA ili Evropi. Ako nije… ode on. Nije retko da solidni, ne i najbolji programeri firmu koštaju (sa doprinosima i ostalim troškovima) i nekoliko hiljada evra mesečno.
7. Na kraju krajeva, ko nije zadovoljan svojim zanimanjem, neka poradi na sebi sam, bez pomoći države kao i brojna zajednica programera, dizajnera i ostalih IT stručnjaka. To je mnogo bolje nego ova lamentirajuća populitsička metafizika.

Vidim da te servise i posle godinu dana koristi nekoliko stotina korisnika (i ja). Danas sam dodao funkciju za izračunavanje kontrolnog broja po modelu 97 koji se često koristi u platnom prometu. To je sad 3. update servisa!

Kako da krenete?

Dodajte u GTalk novi kontakt (ako već niste): majlab@bot.im

te ukucajte help (ili man ili pomoć ili /h…)

uputstva će se prikazati, i među njima poslednje za mod97 komandu.

Prilično je dosadna i mehanička radnja kreiranje hosta na Windows sistemu i potom virtuelnog hosta u Apache konfiguraciji. Sledi kreiranje DocRoot foldera, restart Apache… provera. Barem pola vremena ode na browse kroz foldere, možda kraće, ako ste se naurožali prečicama.

Radnja se dešava dovoljno retko, da do sada nisam napravio ništa slično, ali svaki put kada kreiram host, poželim ovakav alat.

Ja u poslednje vreme koristim WAMP distrubuciju PHP okruženja na Windowsima, i ovaj skript je pravljen za nju, mada se lako može primeniti čak i na manualne instalacije.

Instalira se tako što se ovaj zip raspakuje u www folder (dve datoteke):

1. ch.bat
2. create_host.php

Prva je batch, koji poziva taj drugi php. U batch datoteci treba proveriti da li je putanja do php.exe odgovarajuća. U PHP datoteci treba podesiti takođe putanje. Sve je to slično tome kako Zend framework koristi batch (zf.bat).

Host se kreira odlaskom u komandnu liniju, i iz foldera gde je batch datoteka, kuca se (na primer):

ch imehosta

Ovo pokreće:

• dodavanje hosta u sistemski hosts (proverava se da li takav već postoji)
• dodavanje hosta u Apache conf (proverava se da li takav već postoji)
• restart Apache
• kreiranje DocRoot foldera u www
• otvaranje hosta u browseru

U nedavnoj prepisci o jednom novom projektu spontano se pojavio model razmišljanja:

• ideja
• tajming
• novac

Po ovom modelu, potrebno je imati barem dva od ta tri, da bi ste imali pretpostavke za uspešan inovativni (web) projekat.

U klasiku grupe “Leb i sol” – “Čuvam noć od budnih”, ima stih “…pravih se reči uvek kasno setim…”

Upravo na sličan načim razmišljam o tome koliko bi mi vremena, rada i novaca uštedelo da sam u nekoliko ranijijh situacija razmišljao po osnovu ovog modela. Ipak, ne gledam na to kao povod za lamentiranje, nego više kao na inspiraciju za nešto novo.

IN³ = INspiracija, INovacija, INvesticija

U poslednje vreme sam naišao na nekoliko web interfejsa koji “guraju” sličnu paradigmu. Umesto fancy (čak i funky) grafičkih interfejsa stoji prosta standardna “textarea” (višeredno polje za unos teksta). Evo dva sjajna primera:

1. Web sequence diagram – zgodan servis za kreiranje, u komunikaciji zgodnih, sekvencijalnih dijagrama (zamenjuju pasuse i pasuse teksta)

2. Faary – veoma produktivan servis za kreiranje web formulara, sa sve validacijama, opcionim sekcijama itd.

U oba slučaja, veoma prostom sintaksom, u par redova opisuje se “objekat”. Nagledao sam se grafičkih interfejsa koji su rešavali probleme iz ova dva primera, i prilično su inferiorni u odnosu na ova dva primera. Čak mislim da bi i dobar deo početnika brže “skontao” textareau kao interfejs.

Sretao sam slične interfejse i na recimo… Dreamhostu, recimo kada se podešava forward alijasa ili recimo dodaju useri na SVN. Sve to me je inspirisalo da sebi i svojim klijentima uprostim “život” sličnim “textarea rešenjem” u nekoliko slučajeva. Jedno od najkorisnijih osobina textarea polje je da “prima paste” iz Excela. Copy iz Excela – paste u textareau, nema browse, nema upload…

Često sam izbegao na sličan način kreiranje posebne tabele sa relacijama. Na primer, neki entitet sadrži više linkova, umesto da kreiram posebnu DB tabelu sa linkovima i relacijom na entitet – samo textarea za unos linkova. Ne treba da pričam da je mnogo produktivnije, kako u razvoju tako i u eksploataciji. Priznajem, validacija takvog unosa može da bude problem.

Voleo bih da u komentarima vidim slične primere.

UPDATE (godinu dana kasnije): 12.05.2011:

Naiđoh i na:

http://yuml.me/diagram/scruffy/class/draw

Takođe TEXTAREA alat za UML dijagrame.

U “Meki PHP kôda” na phpclasses.org, čuveni PHP guru Manuel Lemos juče piše o novim open source vetrićima koji duvaju iz korporacije.

Obratite pažnju na WebsiteSpark (besplatne trogodišnje licence za startupe) i na Windows Azure.

Klijenti, pogotovo oni bez iskustva, često, barem delom svoj zahtev postave u duhu naslova ovog posta – “nađi mi žicu”. Mislim da kolege web dizajneri imaju veći problem sa ovom paradigmom “naručivanja”. U poslovnom smislu ovo je veliki problem, jer ako ne želite da radite besplatno, “traženje žice” bi neko morao da plati. Na taj način oni koji izvode neku IT uslugu dolaze u ulogu kafansko-svadbarskog muzičara. Sve to nije problem jer obe strane prihvataju takvu igru.

U Internet ogledalu sam pre par godina napisao članak koji sam nazvao “CMS bluz”. To je ono kada se po definiciji bluza, dobar čovek oseća loše. Da bi se ovo stanje izbeglo, od samog početka branša smišlja načine kako da “žicu ne nalazimo”, nego da je zajedno sa klijentom potražimo i to pre izvođenja projekta… otuda wireframes, mockups, IA, functional specification, UML…

Ceo problem odlazi korak dalje kada, čak, ni posle takvih procesa, klijent nije zadovoljan – “nije mu nađena žica” (ili se u međuvremenu promenila, ili je klijent jednostavno bahat).

E pa baš za takvu situaciju sam i smislio “poštapalicu”, da mi nismo kafanski muzičari, da je proces izveden kao na džuboksu, izabrali ste pesmu, ubacili ste novčić, pesma je odsvirana – gotovo je. Ubacite novčić za dalje.

Upravo zbog ovakvih sitaucija, pokušavam ubediti klijente da je SCRUM metod dobar i za njih, te da su projekti koji su nam u procesu ličili na SCRUM, ustvari oni koji su najuspešniji u daljoj eksploataciji.

Ukratko dodate na GTalk “frienda”:

majlab@bot.im

…te ako nakon toga ukucate: man (od manual) dobija se lista raspoloživih servisa:

TRENUTNO RASPOLOŽIVI SERVISI:

KURS
====
kurs { poslednji srednji kurs }
kurs GGGG-MM-DD { kurs na zadati dan }
FIRME
====
pib X { podaci o firmi sa PIB-om X }
mb X { podaci o firmi sa mat. br. X }

Nove “komande” su pib i mb. Robot vraća ime firme, adresu, mesto… za uneti PIB ili matični broj firme.

Ako nemate drugu ideju, probajte:

pib 105359737

(… da postoji ta firma i u Srbiji)