U nedavnoj prepisci o jednom novom projektu spontano se pojavio model razmišljanja:

• ideja
• tajming
• novac

Po ovom modelu, potrebno je imati barem dva od ta tri, da bi ste imali pretpostavke za uspešan inovativni (web) projekat.

U klasiku grupe “Leb i sol” – “Čuvam noć od budnih”, ima stih “…pravih se reči uvek kasno setim…”

Upravo na sličan načim razmišljam o tome koliko bi mi vremena, rada i novaca uštedelo da sam u nekoliko ranijijh situacija razmišljao po osnovu ovog modela. Ipak, ne gledam na to kao povod za lamentiranje, nego više kao na inspiraciju za nešto novo.

IN³ = INspiracija, INovacija, INvesticija

U poslednje vreme sam naišao na nekoliko web interfejsa koji “guraju” sličnu paradigmu. Umesto fancy (čak i funky) grafičkih interfejsa stoji prosta standardna “textarea” (višeredno polje za unos teksta). Evo dva sjajna primera:

1. Web sequence diagram – zgodan servis za kreiranje, u komunikaciji zgodnih, sekvencijalnih dijagrama (zamenjuju pasuse i pasuse teksta)

2. Faary – veoma produktivan servis za kreiranje web formulara, sa sve validacijama, opcionim sekcijama itd.

U oba slučaja, veoma prostom sintaksom, u par redova opisuje se “objekat”. Nagledao sam se grafičkih interfejsa koji su rešavali probleme iz ova dva primera, i prilično su inferiorni u odnosu na ova dva primera. Čak mislim da bi i dobar deo početnika brže “skontao” textareau kao interfejs.

Sretao sam slične interfejse i na recimo… Dreamhostu, recimo kada se podešava forward alijasa ili recimo dodaju useri na SVN. Sve to me je inspirisalo da sebi i svojim klijentima uprostim “život” sličnim “textarea rešenjem” u nekoliko slučajeva. Jedno od najkorisnijih osobina textarea polje je da “prima paste” iz Excela. Copy iz Excela – paste u textareau, nema browse, nema upload…

Često sam izbegao na sličan način kreiranje posebne tabele sa relacijama. Na primer, neki entitet sadrži više linkova, umesto da kreiram posebnu DB tabelu sa linkovima i relacijom na entitet – samo textarea za unos linkova. Ne treba da pričam da je mnogo produktivnije, kako u razvoju tako i u eksploataciji. Priznajem, validacija takvog unosa može da bude problem.

Voleo bih da u komentarima vidim slične primere.

U “Meki PHP kôda” na phpclasses.org, čuveni PHP guru Manuel Lemos juče piše o novim open source vetrićima koji duvaju iz korporacije.

Obratite pažnju na WebsiteSpark (besplatne trogodišnje licence za startupe) i na Windows Azure.

Klijenti, pogotovo oni bez iskustva, često, barem delom svoj zahtev postave u duhu naslova ovog posta – “nađi mi žicu”. Mislim da kolege web dizajneri imaju veći problem sa ovom paradigmom “naručivanja”. U poslovnom smislu ovo je veliki problem, jer ako ne želite da radite besplatno, “traženje žice” bi neko morao da plati. Na taj način oni koji izvode neku IT uslugu dolaze u ulogu kafansko-svadbarskog muzičara. Sve to nije problem jer obe strane prihvataju takvu igru.

U Internet ogledalu sam pre par godina napisao članak koji sam nazvao “CMS bluz”. To je ono kada se po definiciji bluza, dobar čovek oseća loše. Da bi se ovo stanje izbeglo, od samog početka branša smišlja načine kako da “žicu ne nalazimo”, nego da je zajedno sa klijentom potražimo i to pre izvođenja projekta… otuda wireframes, mockups, IA, functional specification, UML…

Ceo problem odlazi korak dalje kada, čak, ni posle takvih procesa, klijent nije zadovoljan – “nije mu nađena žica” (ili se u međuvremenu promenila, ili je klijent jednostavno bahat).

E pa baš za takvu situaciju sam i smislio “poštapalicu”, da mi nismo kafanski muzičari, da je proces izveden kao na džuboksu, izabrali ste pesmu, ubacili ste novčić, pesma je odsvirana – gotovo je. Ubacite novčić za dalje.

Upravo zbog ovakvih sitaucija, pokušavam ubediti klijente da je SCRUM metod dobar i za njih, te da su projekti koji su nam u procesu ličili na SCRUM, ustvari oni koji su najuspešniji u daljoj eksploataciji.

Ukratko dodate na GTalk “frienda”:

majlab@bot.im

…te ako nakon toga ukucate: man (od manual) dobija se lista raspoloživih servisa:

TRENUTNO RASPOLOŽIVI SERVISI:

KURS
====
kurs { poslednji srednji kurs }
kurs GGGG-MM-DD { kurs na zadati dan }
FIRME
====
pib X { podaci o firmi sa PIB-om X }
mb X { podaci o firmi sa mat. br. X }

Nove “komande” su pib i mb. Robot vraća ime firme, adresu, mesto… za uneti PIB ili matični broj firme.

Ako nemate drugu ideju, probajte:

pib 105359737

(… da postoji ta firma i u Srbiji)

Pre par nedelja sam kolegi u firmi davao utraubrzani polusatni kurs CSS-a. Da sam imao tada ovu prezentaciju, možda bi bilo i brže. Mislim da čak i iskusni ovde mogu da (ako i nema ništa novog za njih) barem sistematizuju postojeće znanje.

Good, thank you.

Interesantno je dalje da taj članak proizvodi nove reakcije. Stefan Ullrich je napravio JavaScript koji polju passworda dodaje interakciju sličnu onoj koja postoji kod unosa passworda na većini mobilnih telefona. Slovo se pokaže na tren i onda se pretvori u zvezdicu.

Iz sigurnosnih razloga, polje za unos lozinke se maskira, odnosno tokom unosa, umesto unetih znakova pojavljuju se zvezdice, kružići i sl. za svaki znak po jedan. Ukoliko bi bilo drugačije, neko ko tom prilikom istovremeno gleda u ekran mogao bi videti unetu lozinku.

Jakob, dalje postavlja pitanje koliko često vam neko gleda u ekran kada ukucavate lozinku, odnosno koliko ste puta sa druge strane pogrešno utipkali lozinku samo zato što niste videli šta ste uneli (a to se kosi sa principom 1).

Zbog toga, kao moguće rešenje, predlaže se dodavanje checkboxa koji uključite kada, eto, neko drugi gleda u ekran i tada unos biva maskiran. Sa druge strane, u mnogo češćoj situaciji, kada nemate “kibicera”, princip 1 će biti ispoštovan.

Za tu priliku “skockao” sam mali JavaScript koji to rešava. Skript je standalone, odnosno nije potrebna neka dodatna JavaScript biblioteka.