U nedavnoj prepisci o jednom novom projektu spontano se pojavio model razmišljanja:

• ideja
• tajming
• novac

Po ovom modelu, potrebno je imati barem dva od ta tri, da bi ste imali pretpostavke za uspešan inovativni (web) projekat.

U klasiku grupe “Leb i sol” – “Čuvam noć od budnih”, ima stih “…pravih se reči uvek kasno setim…”

Upravo na sličan načim razmišljam o tome koliko bi mi vremena, rada i novaca uštedelo da sam u nekoliko ranijijh situacija razmišljao po osnovu ovog modela. Ipak, ne gledam na to kao povod za lamentiranje, nego više kao na inspiraciju za nešto novo.

IN³ = INspiracija, INovacija, INvesticija

U poslednje vreme sam naišao na nekoliko web interfejsa koji “guraju” sličnu paradigmu. Umesto fancy (čak i funky) grafičkih interfejsa stoji prosta standardna “textarea” (višeredno polje za unos teksta). Evo dva sjajna primera:

1. Web sequence diagram – zgodan servis za kreiranje, u komunikaciji zgodnih, sekvencijalnih dijagrama (zamenjuju pasuse i pasuse teksta)

2. Faary – veoma produktivan servis za kreiranje web formulara, sa sve validacijama, opcionim sekcijama itd.

U oba slučaja, veoma prostom sintaksom, u par redova opisuje se “objekat”. Nagledao sam se grafičkih interfejsa koji su rešavali probleme iz ova dva primera, i prilično su inferiorni u odnosu na ova dva primera. Čak mislim da bi i dobar deo početnika brže “skontao” textareau kao interfejs.

Sretao sam slične interfejse i na recimo… Dreamhostu, recimo kada se podešava forward alijasa ili recimo dodaju useri na SVN. Sve to me je inspirisalo da sebi i svojim klijentima uprostim “život” sličnim “textarea rešenjem” u nekoliko slučajeva. Jedno od najkorisnijih osobina textarea polje je da “prima paste” iz Excela. Copy iz Excela – paste u textareau, nema browse, nema upload…

Često sam izbegao na sličan način kreiranje posebne tabele sa relacijama. Na primer, neki entitet sadrži više linkova, umesto da kreiram posebnu DB tabelu sa linkovima i relacijom na entitet – samo textarea za unos linkova. Ne treba da pričam da je mnogo produktivnije, kako u razvoju tako i u eksploataciji. Priznajem, validacija takvog unosa može da bude problem.

Voleo bih da u komentarima vidim slične primere.

Poštovani,

juče 26.10.2009. je moja porodica koristila parking u prvoj zoni na bul Mihajla Pupina. Platili smo dve karte putem SMS-a:

14700870 – od 17:35 do 18:35
14702965 – od 18:43 do 19:43

za vozilo NS1088xx

U 18:42:34 izdata nam je doplatna karta, za 7 (!) minuta kašnjenja ili 26 (!) sekundi pre naše uplate produženja.

Mi smo u to vreme bili na pozorišnoj predstavi sa malim detetom i molimo vas da razumete da nije moguće uvek i u svakoj situaciji uplatiti promptno sledeću kartu za parkiranje – čak i ako za to, kao u našem slučaju postoji volja. Da smo u tehničkoj mogućnosti platili bi SMS i dva sata odjednom.

Na ovaj način mi smo platili dva sata parkiranja (2 x 40 = 80 din) i još treba da platimo doplatnu kartu. Ispada da je bolje da nismo ništa ni platiti. Pritom smo parking zauzimali jedva sat i po vremena. Vrlo smo besni i uvređeni jer smo uvereni da ovakav način na koji radite nije u redu i nije u duhu dobrih odnosa gradskih službi prema građanima.

Molimo vas da nam odmah odgovorite da li postoji procedura putem koje se možemo osloboditi naloga za plaćanje dodatne karte.

porodica Majstorović

… a onda i njihov odgovor:

Poštovani gospodine,

Po isteku uplate parkiranja naši kontrolori su u obavezi da izdaju doplatnu kartu na šta ih obavezuje Odluka o javnim parkiralištima skupštine grada Novog Sada. Više je načina na koji ste mogli da uplatite parkiranje dva sata, ili sa dve uzastopne poruke ili da kupite dve parking karte ili da uplatite parkiranje za dva sata na parkomatu. Bilo koji od ovih načina bi bio apsolutno dovoljan.

Vaša reklamacija na doplatnu kartu br 470543 se ODBIJA iz razloga ISTEKLO VREME ZA KOJE JE PARKIRANJE PLAĆENO. Vaša reklamacija je zavedena pod rednim brojem 51466.

S’ poštovanjem,

JKP Parking servis, Novi Sad

Znam da pravo i pravedno nije isto… ovde samo ostaje gorak ukus bahato organizovanog servisa. Pokušaćemo da od radosti koje je kod naše trogodišnjakinje izazvala inače odlična predstava Pipi duga čarapa, od sećanja otrgnemo ovaj ružan detalj.

U “Meki PHP kôda” na phpclasses.org, čuveni PHP guru Manuel Lemos juče piše o novim open source vetrićima koji duvaju iz korporacije.

Obratite pažnju na WebsiteSpark (besplatne trogodišnje licence za startupe) i na Windows Azure.

majlab@bot.im

dobićete tzv. “instant message robota”, odnosno “automatizovanog sagovornika”… on za sada “zna” samo da vam kaže današnji kurs evra, ali i kurseve unazad par godina. Uputstvo za korišćenje dobijate ako mu u chatu ukucate:

man

… od manual (linuxovski)

Sve to je samo deo našeg istraživanja ovog vida (browserless paradigme) upotrebe Interenta.

Ideje za dodatne servise (osim kursa) su dobrodošle, a najbolje su one koje su došle od čistih potreba.

IM robots

USB prst

Imenica prst je jedno od značenja reči digit (mislio sam da je grčko, na Wikipediji kažu latinsko poreklo). Međutim, već u sledećim rečenicama digit/prst dobiće, baram kod većine, jednu bizarniju, cyborg dimenziju.

Moj kolega, programer Jerry Jalava, imao je motociklističku nesreću, nakon koje je ostao bez prsta na ruci. Nakon oporavka, “digitalizovao” je svoj “digit” tako što je u prst-protezu ugradio USB memoriju (!). Više o tome – here.

Malopre mi je javljeno da upravo ide video stream sa TMT eventsa u Varšavi.

Možda je dobra prilika da se pogleda kako to izgleda, te da se razbiju stereotipi koji se prečesto javljaju u našim pogledima na slobodno tržište, te liberalnu ekonomiju i investiranja visokog rizika (VC – venture capital investments)

Domaći samohrani prosvetitelji iz domena liberalne ekonomije (blog Tržišno rešenje)

Ukratko, Boris je uporedio intervencionizam države kao igranje za fliperom… loptica je stalno u neravnoteži, postoje dva tastera za koje igrač veruje da utiču na igru, a ustvari svaka intervencija unosi novu nestablinost… Nasuprot ovoj paradigmi je poređenje sa “boljim” modelom intervencije, igranjem bilijara… nema neravnoteže, a intervencija se postiže analizom i preciznim potezom koji u datim okolnostima postiže cilj… a nakon toga sledi nova ravnoteža.

Paterni (poređenja, paradigme, stereotipi, obrasci…) nam pomažu da instantno zdravorazumski shvatimo neke složene sisteme. Ovaj Borisov patern će me sigurno inspirisati i usmeriti kod vođenja svog posla.

I onda(k), igrate li bilijar ili fliper?

…a liberalna ekonomija je nešto što nismo nigde učili… osim na greškama.

Evo šta priznajem ljudima koji su završili fakultet:

1. Nauče da uče
2. Nauče da sistematizuju znanje
3. Nauče da završe započeto

Znanje koje se u “IT related” fakultetima dobija tako što:

1. pojavi se tehnologija
2. neki profesor je prepozna (retko na vreme) - 1 godina
3. profesor napiše knjigu, uspostavi predmet – 2 godine
4. studenti to uče, polažu - 3 godine
5. nakon diplomiranja, zaposlenje – 1 godina
   … koliko je vremena prošlo od pojave tehnologije?

…dakle to znanje teško može biti primenjeno “as is” (ipak postoje izuzeci).

Poslodavci pored znanja traže i reliability (pouzdanost, odgovornost) i ability (kadrost,  sposobnost). Ja sam, nažalost, imao slučajeve da zaposlim ljude koji puno znaju ali su praktično neupotrebljivi, nepouzdani… Ne ja, nego moji klijenti nisu spremni to da plate. Ako ovde neko nešto ne razume neka se stavi u ulogu mog klijenta.

Da skrenem pažnju i na pojavu koju mi je prvi put predočio Vladimir Maruna, pre 5 godina, na ovom predavanju. (Šteta što je na toj stranici “puko” link do MP3, ako ga neko ima nek mi javi).

Radi se o tome da postoji i alternativni put “verifikacije” ljudskog resursa i to putem open-source projekata. Grupa ljudi (studenata) recimo počne sama razvijati neki projekat, pišu recimo kôd,  dokumentuju ga, rade u timu i proizvode rezultat.  Omiljeno mesto kolaboracije je najčešće SourceForge. Nakon nekog vremena (godina), neki budući poslodavac može videti kada su ti studenti prepoznali neku tehnologiju, koje su ideje imali, kako funkcionišu u timu da se uveri u kvalitet kôda… itd. Drugim rečima ovo je način da se pored znanja pokaže i pouzdanost i kadrost (nije isto).

Da li ste znali da je čuvena Jakarta tako nastala, i da su tako regrutovani ljudi?

Za kraj jedan “štos” mog prijatelja koji ne zna najbolje engleski: “hu nou – nou, hu ne nou – ne nou” (čitati po Vuku, naravno)