Sve što mislim da je važno reći o samom slučaju rekao sam u postu, kao i u komentarima. Nakon što se o slučaju oglasila i Verica Barać (koju veoma cenim još od pre 2000-ite), i pritom rekla da je to “korupcija čista kao suza”. Šta na to, makar i argumentima može reći tamo neki sitni preduzetnik poput mene. Čudim se samo kako neko ko nije do kraja upućen u (bilo koji) problem, može za bilo šta o tom problemu reći da je čisto kao suza.

Kako god da se ovo završi, to je LINČ. Linč koji je najvećim delom izveden mediokritetskim mozgovima koji vrte par desetina paradigmi poimanja pojava u društvu.

POSLEDICE

Ono čime bih hteo da se bavim u ovom postu su posledice ovog slučaja: Najpre, “ubijen” je bilo koji model da privatna firma korektno (i populistički prihvatljivo) isporuči državnom organu iole inventivniju web tehnologiju (>HTML). To je u stvorenoj atmosferi – nemoguće, te će se državni organi morati osloniti na informatički nadarene srednjoškolce.

Ima u online zajednici i onih koji misle da će nakon ove “prašine” (ja bih rekao linča) biti manje malverzacija u toj malverzacionoj niši. Ovo je možda tačno, ali nam to kao društvu neće nikakav kvalitet doneti, naprotiv.

Zašto!?

Nakon linča je drastično smanjena ponuda kvalitetnih usluga firmi koji se ovim bave. One već rade za inostranstvo i najmanje im treba muljanje po medijskom blatu i paradigmatskim mozgovima. Kada se desi smanjena ponuda, cena raste, i to opet nema ko da plati nego mi. Ukratko, porašće cena i/ili smanjiće se kvalitet, ili će sve morati da radi uzdanica domaće privrede, patriotski poreski obveznik u vidu informatički nadarenog srednjoškolca.

1. Stavovi koji slede su lični, pomalo esnafski, branim samo zdrav razum, i to generalno i van okvira ovog (sad već) slučaja. Drugim rečima, ne želim da branim ni tu firmu ni Ministarstvo… samo istinu.
2. Nigde nije saopšten obim radova (izvinite ali recite mi bilo koju cifru i ja ću uvek da pobrojim obim posla koji toliko vredi)
3. 25.000€ je bruto cena, a ne “isplata na crno”, za sve koji radije upotrebljavaju izraz “privatnik” a ne preduzetnik, moram naglasiti da po raznim osnovama (doprinosi, porezi, takse…) najmanje 40-50% se indirektno vrati državi. Ko ne veruje neka otvori firmu.
4. Ne treba zaboraviti ni cenu opreme na kojoj se ovo radi, kao ni trošak softverskih licenci. Bilo bi dobro da se javi neki advokat da kaže kolika je tarifa za ugovor ovog obima. Pametno je obezbediti se da kada radiš sa nekim ko sutra može biti smenjen, naplatiš svoj rad. Sasvim je izvesno da u firmu, nakon ovog posla može da “bane” budžetska inspekcija… ko će da plati taj rizik, oko neplaćenog posla oko njih.
5. Pozivam da se razmisli o tome da skupo i neisplativo nije isto. Bilo šta može biti skupo ali je bitno da je isplativo i da ima povraćaj uloženog.
6. Važno je reći da zakoni ponude i tražnje i praktično globalno tržište reguliše cenu ovih usluga. Veoma je teško ulagati u zaposlenog i zadržati ga u firmi ako on ima druge ponude na globalnom tržištu. Plata koja se mora ponuditi ovdašnjim programerima mora biti bliska onim prihodima koje on može ostvariti radeći odavde za neku firmu u USA ili Evropi. Ako nije… ode on. Nije retko da solidni, ne i najbolji programeri firmu koštaju (sa doprinosima i ostalim troškovima) i nekoliko hiljada evra mesečno.
7. Na kraju krajeva, ko nije zadovoljan svojim zanimanjem, neka poradi na sebi sam, bez pomoći države kao i brojna zajednica programera, dizajnera i ostalih IT stručnjaka. To je mnogo bolje nego ova lamentirajuća populitsička metafizika.

Za početak nekoliko fakata:

1. jedini ulaz za virus su nos, usta i grlo
2. uprkos predostrožnosti, ovaj virus je skoro 100% već bio u kontaktu sa svakim od nas (ali nismo svi bolesni)
3. taj kontakt dakle nije fatalan problem, jer se organizam prirodno brani, bitno je da se ne razmnoži i raširi po telu

Evo nekoliko konkretnih praktičnih saveta za prevenciju širenja, ublažavanje simptoma i razvoja sekundarnih infekcija:

1. Često pranje ruku
   trenutno jedini savet koji dobijamo u medijima
2. Izbegavanje kontakta ruku sa licem, ustima, nosom
3. Ispiranje grla dva puta dnevno slanom vodom
   (ukoliko ne podnosite so koristite Listerine ili slične preparate)
   H1N1 treba 2-3 dana nakon inicijalne infekcije u grlu/nosnim šupljinama da se razmnoži i pokaže karakteristične simptome. Jednostavno ispiranje sprečava širenje.
4. Čistite vaše nosnice najmanje jednom dnevno toplom slanom vodom
   jako duvanje nosa jednom dnevno i brisanje obe nosne šupljine sa vatom duboko natopljenom u toploj slanoj vodi je vrlo efikasno u snižavanju virusne populacije
   
5. Konzumirajte vitamin C
   (limun, sveža paprika, kiseli kupus, kivi, zeleno povrće…)
   ukoliko uzimate tablete vitamina C uverite se da one imaju i cink kako bi se pojačalo upijanje vitamina (apsorpcija)
6. Pijte što više tople tečnosti
   (čaj, kafa i ostalo)
   Oni spiraju razmnožene viruse iz grla u stomak, gde oni ne mogu preživeti, razmnožavati se ili načiniti bilo šta loše.

Ja nisam lekar, ali sve ove tačke i zdravorazumski deluju kao odgovarajuća preventiva. Do ovog sadržaja, doduše ne ovako sistematizovanog, došao sam preko cirkularnog e-maila koji je više puta prosleđivan u nizu nekoliko novosadskih lekara.

Update: javili su mi da postoji original ovih preporuka, ali na engleskom.

Poštovani,

juče 26.10.2009. je moja porodica koristila parking u prvoj zoni na bul Mihajla Pupina. Platili smo dve karte putem SMS-a:

14700870 – od 17:35 do 18:35
14702965 – od 18:43 do 19:43

za vozilo NS1088xx

U 18:42:34 izdata nam je doplatna karta, za 7 (!) minuta kašnjenja ili 26 (!) sekundi pre naše uplate produženja.

Mi smo u to vreme bili na pozorišnoj predstavi sa malim detetom i molimo vas da razumete da nije moguće uvek i u svakoj situaciji uplatiti promptno sledeću kartu za parkiranje – čak i ako za to, kao u našem slučaju postoji volja. Da smo u tehničkoj mogućnosti platili bi SMS i dva sata odjednom.

Na ovaj način mi smo platili dva sata parkiranja (2 x 40 = 80 din) i još treba da platimo doplatnu kartu. Ispada da je bolje da nismo ništa ni platiti. Pritom smo parking zauzimali jedva sat i po vremena. Vrlo smo besni i uvređeni jer smo uvereni da ovakav način na koji radite nije u redu i nije u duhu dobrih odnosa gradskih službi prema građanima.

Molimo vas da nam odmah odgovorite da li postoji procedura putem koje se možemo osloboditi naloga za plaćanje dodatne karte.

porodica Majstorović

… a onda i njihov odgovor:

Poštovani gospodine,

Po isteku uplate parkiranja naši kontrolori su u obavezi da izdaju doplatnu kartu na šta ih obavezuje Odluka o javnim parkiralištima skupštine grada Novog Sada. Više je načina na koji ste mogli da uplatite parkiranje dva sata, ili sa dve uzastopne poruke ili da kupite dve parking karte ili da uplatite parkiranje za dva sata na parkomatu. Bilo koji od ovih načina bi bio apsolutno dovoljan.

Vaša reklamacija na doplatnu kartu br 470543 se ODBIJA iz razloga ISTEKLO VREME ZA KOJE JE PARKIRANJE PLAĆENO. Vaša reklamacija je zavedena pod rednim brojem 51466.

S’ poštovanjem,

JKP Parking servis, Novi Sad

Znam da pravo i pravedno nije isto… ovde samo ostaje gorak ukus bahato organizovanog servisa. Pokušaćemo da od radosti koje je kod naše trogodišnjakinje izazvala inače odlična predstava Pipi duga čarapa, od sećanja otrgnemo ovaj ružan detalj.

Ako ne možeš sagledati pojavu iz više od jednog ugla, hajde da ne trošimo i tvoje i moje vreme u komunikaciji.

Ova moja reakcija na blogu je prosto iznuđena. Sebe stalno disciplinujem da ne upotrebljavam prejake reči, da iznesem stav ili činjenicu, pa neka čitalac sam zaključi – ovog puta, moram reći da je ovo čista budalaština. Evo listice pitanja, argumenata protiv i stavova kojih je toliko da nemam živaca da ih sistematizujem:

1. Tehnološka razvijenost Interneta je na takvom nivou, da je praćenje međuljudske komunikacije nemoguće u obliku “prati sve”

2. Kriptografija je na takvom nivou da je uvek moguće poslati ne samo poruku nego i software, zvuk, video, sliku… i to ne poslati nego i ostaviti nekom to dostupno na Internetu (na ljudskom mozgu nepojmljiv broj načina), i to ne na vašem nego na tuđem resursu i to koristeći ne vaš nego tuđi resurs… Pitam se da li su donoseći ovaj akt, pisci ikad čuli za potpuno javne podatke o recimo ovom ili ovom ili barem ovom… I nema tu teorija zavere jer su sve to (uglavnom) otvorene tehnologije, pojmljive svakom modernom informatičaru.

3. Nedavno su recimo otvoreni besplatni  Internet parkovi u nekoliko gradova u Srbiji, kakvog recimo ima smisla to logovanje podataka, kada svako (pa i Dragan Dabić) može da ga neuatentikovano koristi… Da li to znači da ćemo ove parkove morati zatvoriti, ili ćemo u svakom tom parku imati BIA agenta koji će tu da čuči i gleda, uključujući i pristup sa mobilnih telefona ili recimo iz parkiranog auta ili iz stana obližnje zgrade?

4. … nemam više živaca da pišem o budalaštini.

Scena iz filma 1984

Prvi put posle “prošlog bisera” odemo opet porodično. Na ulazu, naravno obavezna identifikacija karticom. Postavim karticu pod čitač i čuje se ružan zvuk (kao kad neko da pogrešan odgovor u TV kvizu). Pitamo šta je…

- “Imate nevažeću karticu!” kažu službenice

- “Kako mislite nevažeću, već sam ulazio ovde kod vas, sa ovom istom!?”

- “Čekajte da vidim… aha pa ova je izvađena u Beogradu!”

- “Kakve to veze ima, molim vas…”, već sam besan

- “Trebate izvaditi kod nas, jeste li poneli pečat?”

- “Nisam, obično ne nosim pečat kad idem u kupovinu… šta sad to znači… ne mogu da uđem…”

- “Ne možete…”

Slede dva-tri moja treptaja, neverica i gomila upitnika iznad moje glave – onako kao u stripu. Kao što rekoh, neke stvari mi ne idu u glavu. Dođeš da potrošiš novac, prethodno su te već identifikovali, imaš karticu… ali sad je opet potreban pečat, jer zbog nečije birokratije kartica je iznenada riknula!?

Za kraj, onako usput… čeznem za dnevnim novinama koje bi imale petlju da ovakve stvari objavljuju, bez straha da će im to ugroziti prihod od oglašavanja, čeznem za novinama ili mediju koji su advokati korisnika i kupaca, a ne PR agencije velikih firmi. I o tome sam već ovde pisao.

Neko je to mogao opisivati u u nekoliko pasusa, ali eto čoveku stalo u tri reči (andrićevski).

Možda nema veze, ali eto prilike da se ja požalim da mi već godinama bude oči/uši/glavu izraz – nekulturan, je se u njemu krije jedna od doza domaće ksenofobije. Izraz nekulturan, ovde prečesto označava onog koji se postupcima razlikuje od većine. Ako nisi mediokritet – automatski si nekulturan. Možda je Vinčanski čovek čačkao nos (mediokritetski banalizovana slika “nekulture”)… ali nije bio nekulturan. Umetnost se nalazi u “kulturnom” košu, ali daleko od toga da ga potpuno ispunjava. Mediokriteti često tu stavljaju znak jednakosti.

Naš jezik, pored ovog nesretnog “homonima” ima bar nekoliko desetina sličnih devijacija u značenju reči koje nam odmažu u nameri (ako je upšte ima) da živimo lepše.