Internet proteza

Odmah ću se ograditi, nisam sociolog, a tema jeste sociološka.

Civilizacija svakodnevno zarasta u nove paradigme koje je doneo Internet. Kada bi se pojavila nekakva stihija koja bi danas imala moć da čovečanstvu ukine Internet na “samo” jedan dan, verujem da bi posledice bile duboke i trajne (višegodišnje). Stale bi banke, avioni, mediji, meteorolozi… i kladionice. Ogroman broj procesa (ne samo poslovnih) bilo bi devastirano. Možda je sve ovo dobra osnova za neki budući blockbuster – na primer, Zemlju zapljusne kosmičko zračenje koje menja svojstva silicijuma (rudna osnova Interneta). Evo, prestajem sa tom maštarijom, da ne dajem ideju vanzemaljcima (ili idiotima).

Kažu da je cigareta u stvari “socijalna proteza” za pušače. Nemaš društvo, a ti zapališ cigaretu, tako nekako. Čovečanstvo je prepuno “proteza”. Ako hoćeš da si brz tu ti je “proteza” – automobil, ako hoćeš da si glasan tu ti je megafon, da vidiš na daljinu ili u prošlost – tu je televizor… letimo, dišemo pod vodom, vidiš u mraku, vidiš sitne ili daleke objekte, izdržavamo niske temperature … Kada mi se rodila ćerka bila je nedeljama u inkubatoru. Nosim naočare, imam jedan veštački zub. Život nam je poduprt (podšprajcovan da se izrazim zidarski) raznim “protezama” i značajno bi bio ugrožen, otežan ili nemoguć bez njih. Ne govorim tu sad o sreći, ekologiji… to je, naravno, važan ugao, ali bih ga za sada preskočio.

Jedna od takvih proteza je i država. Ona je među najstarijim protezama. Ona nas podupire u odbrani, organizuje društvenu solidarnost, organizuje obrazovanje, zdravstvo, sudstvo, policiju, novac i druge resurse… organizuje dogovaranje i poštovanje pravila – zakona.

Volim da kažem da država (treba da) organizuje slobodu.

Nikada u poznatoj istoriji neka druga proteza nije značajno preotimala funkcionalnosti koje je pokrivala “proteza” države. Nikada, sve dok se nije pojavio Internet.

Tužan domaći primer je način na koji se (na Internetu) sakuplja novac za lečenje teško obolele dece. Takođe, tokom nedavnih poplava u Srbiji, građani su se putem Interneta organizovali i radili tradicionalne funkcije države – organizovanje pomoći, javno informisanje… Afera doktorat (plagijat) je pokrenuta tako što su građani radili tradicionalne funkcije države – istraga, javno informisanje.

Iako ima svojih lokalnih specifičnosti, ovo je, ipak, globalan proces.

I pored svih izazova i nestabilnosti, postoji internet novac – BitCoin, “anarhistički novac” kako ga mnogi zovu jer se na njegove transakcije ne plaćaju ni provizije ni porezi. Čak i da žele, države ovo, praktično i teoretski, ne mogu kontrolisati. Da podsetimo na očigledno i opšte poznato: prikupljanje poreza, nadzor platnog prometa su među temeljnim funkcionalnostima država.

Interesantan primer je i mreža Gajgerovih brojača (merača radioaktivnosti) u Japanu. Te merače su postavili građani, najčešće u svojim stanovima, a rezultati merenja se publikuju na Internetu (IoT) i javno su dostupni. Država je time izgubila mogućnost da manipuliše ovim podacima – opet jedna od delatnosti kojima se države (ne)zvanično bave.

Danas postoje industrijski realno priznati stručnjaci iz raznih oblasti, a da pritom za te oblasti nisu imali formalno (državno) obrazovanje. Za mnoge oblasti takvo obrazovanje ni ne postoji. Postoje naravno oblasti gde takvih stručnjaka skoro nema, ali postoje oblasti gde je to industrijsko pravilo. Zbog slobodnog pristupa nikad većoj bazi znanja na Internetu državi se topi dominacija u oblasti obrazovanja. Ovakvo obrazovanje (ili informisanost), dalje stvara nove paradigme u kulturi (open source, share kultura).

Ovo je bio niz konkretnih primera.

Konceptualno gledano, država sve više gubi tradicionalne funkcionalnosti i najviše se svodi samo na organizovanje bezbednosti i sprovođenje zakona. Nazovite to cyber samoupravljanjem, deetatizacijom pomoću Interneta, social everything ili oksimoronom: liberalna levica, piratskom politikom… kako god, dešava se i dešavaće se.

Svaki programer će vam potvrditi da su zakoni u svojoj suštini, postavci i logici, veoma slični algoritmu (softveru, programu). Verujem, neminovno je, da će sve više zakonskih procedura biti zamenjeno softverskim procedurama. Programeri će postati zakonodavci, a računari će sprovoditi “zakone”. Znam, to je tehnokratski, futuristički i možda otuđen pogled, ali to je proces koji je u toku (utkan već u mnoga e-government rešenja).

Svuda gde države ili njeni lideri ignorišu ili budu ignorisali ove procese, sasvim izvesno biće (i ima) društvenih sukoba.

Internet polako, ali stabilno, preuzima organizovanje slobode.

Posted by admin on jun 13th, 2014

Filed under povedanje, predviđanja, programiranje | No Comments »

Sloboda, pa sve onda ostalo – #uLiceCenzuri

“Odrеći sе svojе slobodе, to znači odrеći sе svakog svojstva čovеka, čovеčanskih prava, čak i svojе dužnosti… Oduzеti svaku slobodu svojoj volji znači oduzеti svaku moralnost svojim dеlima. ”

— Žan-Žak Ruso

Kada policija misli da radi dobro svoj posao, kontrolišući način na koji govorimo, mi mislimo i radimo po tuđoj, a ne po svojoj volji. Misliti slobodno, znači živeti slobodno! Želim da mislim slobodno i da slobodno govorim o onome što mislim. Ova je moja želja zagarantovana Ustavom Republike Srbije, najvišim pravnim aktom moje jedine domovine!

ČLAN 43. Ustava Republike Srbije – moje jedine domovine

Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

ČLAN 46 Ustava Republike Srbije – moje jedine domovine

Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.

Zbog cenzurisanja i autocenzure koja se polugama moći ohrabrije, u primerima Feketića, poplava, guvernerkine ćerke, pisma Dušana Mašića, Srđana Škora (kojeg ste iskoristili da u mišiju rupu uterate šačicu preostalih slobodno mislećih novinara); zbog skinutog teksta Akademije arhitekture o Beogradu na vodi, bloga Dragana Todorovića, videa “Ostajte ovde” Siniše Malog, skinutog teksta “Državo ne bismo te više zadržavali”, obaranja sajta Telepromtera i stotina drugih primera zbog kojih više nisam čitateljka već skrinšotara, zahtevam da se manete moje glave i latite se velikih obećanja koja ste nam dali.

Ministarstvo istine koje “permanentno menja prošlost i arhive radi usklađivanja sadašnjosti da se ne bi moglo porediti” u Orwelovoj 1984. je radilo jer nije bilo interneta! Manite se moje glave!

Ukoliko ne postupite po mom zahtevu, obratiću se međunarodnim institucijama za zaštitu svojih Ustavom zagarantovanih (gore pomenutih) prava.

ČLAN 23. Ustava republike Srbije – moje jedine domovine

Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajamčenih Ustavom.

Ovim postom pridružujem se akciji građanki i građana Srbije koji putem interneta iskazuju vlasti, domaćim i stranim institucijama, građanskim organizacijama i medijima BUNT PROTIV CENZURE! Manite se naših glava!

Dole prenosim usaglašeni tekst koji svi delimo.

p.s. ako želite da se pridružite, twitnite #uliceCenzuri, napišite post sa donjim tekstom, podelite naše tekstove, a detaljnije informacije o akciji naći ćete prateći #uLiceCenzuri.

********************************************************

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

****************************************

Nedelja, 25. maj 2014. – 20.50 –> do sada uključeni:

Blogovi i stranice:

Akuzativ

Aleksandar Sekulić – 2389

Aleksandar Šurbatović

Alжirska pisma

Ana Milanović

Angelina Radulović – Piskaralo

Anita Mitić

Biljana – Samokazem

Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)

Boban Stojanović

Bozóki Antal

Bozóki Antal (hon)lapja

Ch3d4 (Vojislav Bajakić)

Constrictoria Boa

CRZ Blog

cult – B92 blog

Danubius forum

Dario Hajrić – Sistem i lom

Dejan Pešić

DJ Ivica

Dokona popadija

Dopisi iz Diznilenda

Đorđe Bojović

Džunglica

Edis Đerlek

Euterpaspeaks

FCBK

Ivana Ćirković – Organ Vlasti

Ivy Jbte

Iz glave radio

Izvan kuhinje

Jelica Rogić

Just Bloggin’

Kriza identiteta

Leksikon YU mitologije

Liceulice

Logaritam

Loose Ends in Economics

Luka Božović

Mahlat

Majlab tribune – Stevan Majstorović

Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo

Mesec, suncokret i ostale priče

Milica Čalija – blog

Milja Lukić

Miloš Đajić

Miloš Sečujski – B92 blog

Mojporrtal.org

Mr Black

Ne verujem u muk istine

Nebojša Knežević – yzmaya

Negoslava’s Blog

Nemam ime, imam komentar

Nenad Duda Petrović

Nešto sasvim neizvesno

Nikola Ćupas – blog

Nikola Kolja Krstić

Novi Sad 2020

Novinarizmi

Novosadsko ubrojčavanje

Od svega po malo

Osmi dan

Ostavite Teslu na miru

Pagankawebshtizza

Panonska revija ludosti

Parunova reč

Pavle Ćosić

Pavle Mihajlović – Tržišno rešenje

Pećko pivo

Peščanik

Politiks tejps

Popovsko Dokonisanje

Prešlicavanje

Pressburger Csaba

Pressburger Csaba

RainDog po treći put među blogerima

Random Code and Beauty of Organic Entities

Raša Karapandža

Sajber Vanderlast

Sandra Simonović

Sara Radojković

Savesna

Spookyludila

Staša Koprivica – 100 lisica

Strahinja Krstić

Troblog

Urošević Ladislav – koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista

Vazda nešto

Veličković::Blog

Velimir Mladenović – B92 blog

Vladan Slavković – Kraljevo online

VladanBa’s Blog

Vladimir Greblaher – Zovitemeishmael

Vladimir Milutinović – Dvogled

Whatever… Nevermind

While Sleepwalking…

Žarka Radoja – Kontrapress

Žarko Ptiček

Žene sa Interneta

Organizacije i pokreti:

Beograđani protiv prohibicije

Centar za praktičnu politiku

Centrar za marginu

Fondacija Dokukino

Građanske inicijative

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Kuća ljudskih prava i demokratije

Mreža za političku odgovornost

Share Fondacija / Share Defense

Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)

Građanke i građani:

Admir Smajović

Aleksandar Atanasijević

Aleksandar Jovičić

Aleksandar Kezić

Aleksandar Kokotović

Aleksandar Lučić

Aleksandar Stanojković

Aleksandar Živadinović Ćupas

Aleksandra Anokić

Aleksandra Đerić

Aleksandra Jensen

Aleksandra Sokolović

Aleksandra Tomić

Ana Bellotti

Ana Čiča

Ana Kerečki

Ana Manić

Ana Marković

Ana Petrović

Anđela Milivojević

Anica Spasić

Biljana Kovačević

Biljana Kukić

Biljana Marinković

Biljana Mladenović

Biljana Stepanov

Bojan Cvejić

Bojan Radović

Bojana Jevtović

Bojana Miković

Bojana Selaković

Boris Bašić

Boris Lučić

Boris Sijerković

Boško Hadžić

Branislava Nestorov

Branka Dobrić

Dalibor Stojičić

Dana Selaković

Danica Nikolić

Danijel Milošević

Danijela Pejatović

Danijela Rafailović

Danijela Ranković

Danijela Tasić

Darko Vlahović

Dejan Košanin

Dejana Stevkovski

Denis Lazetić

Dijana Hinić

Dimitrije Petković

Đorđe Mančev

Đorđe Trikoš

Dragan Popović

Dragana Kostadinović

Dragana Pećo

Dragana Zlatičanin

Dražen Zacero

Dubravka Nikolić

Dubravka Velat

Dunja Lazić

Đurđa Đukić

Dušica Petrović

Duško Jerkov

Dževid Sadović

Edita Miftari

Emina Kovačević

Filip Perić

Fismir Jahiu

Goran Zarić

Gordana Šajinović

Irina Zahar Hinrichs

Iva Jović

Ivan Lukić

Ivan Popović

Ivan Stanojević

Ivan Stevanović

Ivan Tot

Ivan Vlajić

Ivana Jakovljev

Ivana Mirčetić

Jasmina Lazić

Jasmina Milojević

Jasmina Radovanović

Jelena Jovanović

Jelena Kandić

Jelena Milojković

Jelena Paligorić

Jelena Petrović

Jelena Radanović

Jelena Simić

Jelena Stević

Jelena Tot

Jelisaveta Manojlović

Jelisaveta Mikulić

Jovana Gligorijević

Jovana Jakovljević

Jovana Kolarić

Jovana Pavlović

Jovana Polić

Jovana Prusina

Jovana Radovanović

Jovana Sikimić

Jovana Tripunović

Jovana Vujičić

Jovana Vukić

Katarina Tadić

Ksenija Stojanović

Lav Kozakijević

Lazar Marjanović

Lazar Milovanović

Leopold Rollinger

Ljiljana Bukvić

Ljubica Turudić

Ljubomir Medaković

Luka Rajić

Maja Mićić

Maja Stojanović

Maja Vasić-Nikolić

Maja Vrtarić

Marija Avramović

Marija Đelić

Marija Janković

Marija Maša Bojičić

Marija Milosavljević

Marija Penezić

Marija Radovanović

Marija Stanojčić

Marija Vukosavljević

Marijana Toma

Marina Andromarta Bogojević

Marina Ristanović

Marina Stamenković

Marina Ugrinić

Marko Bogunović

Marko Mitrović

Marko Vidojković

Mašan Minić

Mikaela Smičković

Milan Cvijić

Milan Đukić

Milana Ninković

Milanče Milosavljević

Milena Dragićević

Milica Jovanović

Milica Stojanović

Miljenko Dereta

Milomir Sekulić

Miloranka Ilić

Miloš Avramović

Miloš Dašić

Miloš Janković

Miloš MIhajlović

Miloš Nikolić

Miloš S. Nikolić

Mina Ilić

Mirjana Drašković-Ivica

Mirjana Miočinović

Mirko Rudić

Miroslava Marjanović

Mladen Manojlović

Momir Pejatović

Nada Likar

Natalija Marjanović

Nataša Agbaba

Nataša Mijatović

Nataša Nikolić

Nataša Robulović

Nebojša G. Mirković

Nenad Nikolić

Nenad Vukadinović

Nikola Adžić

Nikola Ristić

Nikola Tomić

Nina Savić

Ognjen Đerić

Olga Gligorović

Peđa Mitrović

Petar Tančić

Radina Vučetić

Radmilo Marković

Rajma Isljami

Ratko Femić

Robert Čoban

Sandra Popović

Sanja Jović

Sanja Zrnić

Sara Dereta

Saška Karamarković

Selma Lazović

Slavica Slatinac

Slavica Stojanović

Slobodan Joksimović

Slobodan Srdić

Snežana Čongradin

Snežana Marković

Sofija Mandić

Sofija Marjanović

Srđan Dinčić

Stefan Aleksić

Stefan Ćorić

Stefan Jovanović

Stefan Šparavalo

Stevan Đekić

Stevan Ristić

Tatjana Radunović

Teodora Tomić

Uroš Jovanović

Vanesa Nikolić

Veljko Radunović

Veselin Nasufović

Vesna Đukanović

Vesna Mićanović

Vesna Miletić

Vesna Pešić

Vesna Vasiljević

Višnja Filipović

Vladimir Marović

Vladimir Stojanović

Vukan Simonović

Vukašin Obradović

Žarko Canić

Žarko Ogrizović

Zdravko Janković

Željka Pantelić

Zoran B. Nikolić

Zorica Filipović

Zorica Šćepanović

Posted by admin on maj 25th, 2014

Filed under institucionalni mobing, povedanje | No Comments »

Moj Rom: Trifun Dimić

Spadam među one koji su u Internet eru ušli koristeći Commodore Amiga 500. Tome je prethodila BBS era na eksternom modemu sa 2400 bauda. Interesantne ere, pune digitalnih pasija.

U to vreme (1994-1997) sam se bavio pripremom štampe, Corel 4, i muke sa pausom i kimoto folijama, muke sa floppy disketama, kasnije smo tek prešli na HD fioke i CD – “Krvav lebac”.

Dial-up Internet provajderi se pojavljuju negde 1996. Kupiš 5 sati pristupa – platiš za to barem 50% sadašnje mesečne cene ADSL-a. Skupo za ono vreme.

Internet na kašičicu. Spor, mnogo manje sadržaja nego danas, domaćih web sajtova tek na desetine.

Raditi pripremu štampe, a ne biti često u štampariji je nemoguće. U jednoj petrovaradinskoj štampariji, tako, upoznam početkom 1997. Trifuna Dimića, koji je tu štampao knjge. Dotaknemo se Interneta, i on kaže da je od tadašnjeg Fonda za otvoreno društvo u Novom Sadu dobio besplatan neograničen dial-up pristup. Fond je u to vreme, ispostavilo se, imao svoju dial-up opremu i poprečnu vezu do obližnje Glavne pošte u Novom Sadu. Kao iskusan “BBS-ovac”, ponudio sam da mu instaliram modem i prateći setup (nekad je to bilo komplikovano).

Trifun Dimić

Slana bara je deo Novog Sada gde je postoji jedan blok oko Liparske ulice uglavnom naseljen Romima – sociološki živopisan kraj. Trifun je tu živeo. Podesio sam mu modem. I onda, kako to u životu biva dobio ponudu koja mi je kasnije promenila i život i profesiju. Trifun mi je, u njegovom životnom stilu, ponudio, da ako mi treba i ja koristim te “pristupne šifre”.

Da, da… odbio sam (kad bi se zafrkavali).

Tako sam ja, vrlo rano ušao u fazu intenzivnog korišćenja Interneta. Sećam se da sam prvih dana preko noći morao da ostavim download u to vreme najboljeg Internet browsera: Netscape Navigatora 3 – Gold. Ko voli da računa ~18MB, po 14.400 bauda = nekoliko sati.

Zahvaljujući Trifunu i tom besplatnom dial-up resursu (i nešto moje pasije) počeo sam da učim HTML, JavaScript i sve ono što je praktično stub mog daljeg profesionalnog angažmana.

Trifun je umro dva dana nakon “kula bliznakinja”. Tada sam već bio angažovan u Italiji u Icon Medialab, radili smo na projektu čuvenog DeAgostinija.

Ovaj moj post je lični omaž Trifunu Dimiću. U nedostatku bržeg poređenja – zovu ga Romskim Vukom Karadžićem. Poput Vuka, preveo je Bibliju na romski jezik, kao i brojna dela svetske književnosti osnovao Maticu romsku. Bio je romski prosvetitelj.

Govorio je: “Najbitnije je izaći iz začaranog kruga bede siromaštva – siromašan sam jer neobrazovan/neobrazovan sam jer sam siromašan”

Meni je, čudnom igrom sudbine, kroz ovu priču bio – “Internet prosvetitelj”.

Često ga se setim, a ova moja priča mi je pomogla par puta, kada je u raznim razgovorima iskrsla divlja netolerancija i predrasude o Romima.

Posted by admin on februar 8th, 2013

Filed under povedanje | No Comments »

Kako usmeriti život i karijeru…

Ovo je jedan od onih dana kada te neka (online) diskusija motiviše da napišeš post.

Kriv je Miloje Sekulić koji je stekao veštinu da postavi ovakva (predlavinska) pitanja:

Kako usmeriti život i karijeru da se rizik smanji na što manju meru?

Moja strategija je:

  • Komuniciraj
    (sa svima, naročito sa onima koji inspirišu; hint: to nisu samo bogati, spretni, hrabri i mudri)
  • Uči
    (ovo nije isto sa: knjigu u šake; Pravu ružnoću (čak i lepi) ljudi dobiju kada im umre radoznalosti. Možeš učiti i na: Twitteru, TV emisijama Jove Memedovića ili Bore Otića, od klinaca, izraza  pasije…)
  • Uvek imaj backup
    (bez obzira što backup treba samo kada nemaš backup)

…to su uzroci koji meni prečesto stvaraju niskorizične posledice po život i karijeru.

Posted by admin on decembar 19th, 2012

Filed under povedanje, predviđanja | No Comments »

Web Content Strategy – korisni linkovi

Ovih dana “kopao” sam po Internetu u potrazi za novijim pristupima u oblasti – “Content strategy“.

Ukoliko se upuštate u ove vode, možda vam ova lista linkova pomogne.

Iz sebičnih razloga, objavljujem je i zbog toga da i ja sve ovo imam na “gomili” :)

 


 

Show Me the Content Strategy! « Brain Traffic Blog

http://blog.braintraffic.com/2012/04/show-me-the-content-strategy/


Brain Traffic Lands the Quad! « Brain Traffic Blog

http://blog.braintraffic.com/2011/03/brain_traffic_lands_quad/


With Content Strategy, There’s No One Right Way « Brain Traffic Blog

http://blog.braintraffic.com/2011/12/with-content-strategy-theres-no-one-right-way/


Action not supported

https://social.ogilvy.com/hungering-for-a-content-strategy-why-content-is-the-ultimate-strategy/


Content Strategy Resources

http://www.lofwebdesign.com/content-strategy-resources.html


A List Apart: Articles: A Checklist for Content Work

http://www.alistapart.com/articles/a-checklist-for-content-work/


LukeW | An Event Apart: Adaptive Web Content

http://www.lukew.com/ff/entry.asp?1493


Content Strategy: The Philosophy of Data – Boxes and Arrows: The design behind the design

http://www.boxesandarrows.com/view/content-strategy-the


Creating Valuable Content: An Essential Checklist | Content Marketing Institute

http://www.contentmarketinginstitute.com/2011/04/valuable-content-checklist/


Content Strategists: What Do They Do?

http://contentini.com/content-strategists-what-do-they-do/


A List Apart: Articles: The Content Strategist as Digital Curator

http://www.alistapart.com/articles/content-strategist-as-digital-curator/


 

Posted by admin on oktobar 9th, 2012

Filed under informaciona arhitektura | No Comments »

Oglasi za (PHP) posao

Po ko zna koji put, danas su me pitali (ovog puta na LinkedIN-u):

“… da li imate preporuke za kvalitetne PHP programere?”

… u nastavku:

“… imamo X otvorenih pozicija …”

Ko je barem 10 godina u branši, tačno zna o čemu pričam. Sve je to razumljivo, ali tamo gde je tražnja velika neće proći forma oglasa kao za one poslove gde je tražnja manja.

Evo šta sam odgovorio, a ovaj post pišem da bi ubuduće na ovakve upite samo dao link na njega:

Ja bih da se malo mešam u vaš (HR) posao.

Situaciju na tržištu PHP programera karakteriše orgomna tražnja. Da bi ste zainteresovali pre svega kvalitetne i iskusne, morate u oglasu izaći sa uslovima: šta developer konkretno dobija (start, bonusi, oprema, regulisan prekovremeni…).

To su većinom veoma inteligentni ljudi i najčešće buduće mesto biraju na osnovu tri kriterijuma:

  1. Nivo posla koji će raditi (kakav je šef, prekovremeni rad, tehnološki izazov, kakva je atmosfera: goniči, podsticanje kreativnog rada, vojna…)
  2. Perspektiva (koliko je firma stabilna i koliko će angažman trajati)
  3. Nivo zarade (očigledan razlog, često čak ne toliko važan ukoliko su uslovi 1. i 2. odlični)

Nadam se da sam vam pomogao, i ne očekujte da vam bez tih uslova nekog preporučim (jer će me taj neko baš sve ovo pitati).

Šta vi (pogotovo) iskusniji programeri mislite o ovome?

Posted by admin on septembar 26th, 2012

Filed under povedanje, predviđanja, programiranje | 3 Comments »

Izdajnici pesimističkog jednoumlja

Moderno je pričati o Srbiji samo loše.

Ako spomeneš išta pozitivno – ti si političar, i to na vlasti, neko ko radi za njih – izdajnik pesimitičkog jednoumlja. Kada neko kaže ove dve imenice zajedno: “zemlja Srbija”, pazite, nijedan glagol, pridev ili prilog… samo imenice: svi prepoznaju samo loš kontekst.

Poražavajuće je kako razni domaći pesimistički mitovi utiču na život potencijalno uspešnih i vrednih ljudi.

Ima ljudi koji zaista teško sastavljaju “kraj sa krajem”, ali izvinite… ovde ima prilično ljudi koji lepo žive. Kriterijum je:  imaju nekretninu, imaju auto do 6-7 godina starosti, jedu nekoliko puta mesečno u restoranu, letovanje obavezno, zimovanje ponekad, potroše barem oko 500€ godišnje na garderobu i/ili mobilni i/ili rekreaciju i/ili koncerte.

Nema narod para

Mit da narod nema para je moj “omiljeni”.

Gledam oko sebe:

Situacija prva: stojiš na semaforu, kada je gužva i nisi prvi u redu, imaš tačno 8 vozila na metar od tebe. Pokušaj da sabereš koliko ta vozila vrede: 5000 + 2000 + 15000 + 7000… mogu da se kladim da će u barem dve trećine slučajeva zbir biti preko 50000€, a jednom u deset puta i preko 100000€.

Situacija druga: odeš u Merkator (Novi Sad) i pratiš sa 3. Sprata saobraćajnu gužvu na Bulevaru Oslobođenja i na Bulevaru Cara Lazara – gorivo ~140 dinara – jeftino! Kad si već tu slušaš piskave tonove na kasama u supermarketu – pršti.

Treća: Omraženi imperijalistički džank-fud – McDonalds, pun. Redovi!

Uradi Sam – red na kasi, Bricolage – red na kasi, Jysk – red na kasi.

Barem hiljadu dece u Novom Sadu ide u privatne vrtiće koji koštaju barem 150€ mesečno.

Onda 10-20000 ljudi kupi karte od ~30€ za Leni Kravica.

Na Horgošu čekam 2 sata, a u Segedinu po šoping molovima 1/3 kupaca priča srpski – nosi pune kese.

U ovoj zemlji neko nekog fiskalno debelo laže, kao ovaj lik koga tumači pokojni Milan Srdoč u čuvenoj Šotrinoj seriji “Majstorska radionica”. RTS – “vaše pravo da znate sve – NAPAMET”, će je sigurno uskoro reprizirati:

Posted by admin on jun 7th, 2012

Filed under povedanje | No Comments »

Ne znam ja ništa, ja ovde samo “radim”…

Pre skoro dve godine, prijatelj, vlasnik jedne veće domaće IT firme, mi je pričao o svojim “susretima sa sistemom”. Da skratim, pokrenuo je neke procedure pred državom i to je išlo jako sporo. Kada tako “stoji” većini padne napamet ideja da potraži “neku vezu”. Onda je shvatio da ni to nije pokrenulo stvari. Treba mi ipak neko iz neke stranke, misao iz druge faze očaja. Mora da je to zbog toga što nije “podmazano” – to je bila treća faza očaja.

Na kraju, višednevnom analizom je shvatio da nije ništa od toga!

???

Naprosto, činovništvo je bilo glupo. Kako glupo?

Ne u ličnom IQ smislu, nego glupo u pravcu delovanja, glupo kao deo sistema. Nije znalo procedure, niti su one transparentne i jasne. Anamneza je takva, pa i razmišljanja jednog običnog srpskog činovnika… ako pitam ispašću glup i malo po malo ispašću iz kadrovske kombinatorike državno-dadiljastog zaposlenja. Bolje da ćutim. Naučiću usput, kada prethodno nekog potupno nevinog iscimam – privatnika najbolje, neće ti niko osim njega zameriti. Ko još veruje da od njegovog uspešnog poslovanja meni stiže plata, pa bože… mene plaća država a ne on.

Od tada pratim kako se ta paradigma razmnožava, i kako je prijatelj, onako empirijski obogaćen, bio u pravu.

SAVET: posetite linkove koji slede.

Bilo da je u pitanju RATEL, ili ove kolege, nesrećnici iz Kragujevca (su možda najjača ilustracija) ili pitanje privatnosti u BusPlus sistemu ili najnovije pretnje internet provajderima… ili nedavno masovno neuredno dostavljena poreska rešenja u Vojvodini. To su sve samo delići ledenog brega. Nisam siguran da “staje u glavu” šta je sve “ispod vode”, i što ni ne dolazi u medije.

Na kraju, ipak ne treba kriviti te činovnike, mada svi to odmah žele – jer je najlakše. Kažu da kad nešto ne funkcioniše, ne treba kriviti ljude nego procese. Premalo je onih koji ove procese  uspostavljaju, takve ironično zovem “greška u sistemu”. Zbog toga mi ne zamerite što ću uvek dati podršku takvim menadžerima – bilo u firmama, bilo u institucijama, bilo među političarima.

Posted by admin on februar 13th, 2012

Filed under institucionalni mobing, povedanje | No Comments »

Posledice linča

Nezasluženo mnogo prašine se diglo oko slučaja web sajta za 25000€ (~21000€ bez PDV). Sa druge strane, jučerašnji Insajder bi mogao da ima naslov “jurimo miševe, proleću nam slonovi”.

Sve što mislim da je važno reći o samom slučaju rekao sam u postu, kao i u komentarima. Nakon što se o slučaju oglasila i Verica Barać (koju veoma cenim još od pre 2000-ite), i pritom rekla da je to “korupcija čista kao suza”. Šta na to, makar i argumentima može reći tamo neki sitni preduzetnik poput mene. Čudim se samo kako neko ko nije do kraja upućen u (bilo koji) problem, može za bilo šta o tom problemu reći da je čisto kao suza.

Kako god da se ovo završi, to je LINČ. Linč koji je najvećim delom izveden mediokritetskim mozgovima koji vrte par desetina paradigmi poimanja pojava u društvu.

POSLEDICE

Ono čime bih hteo da se bavim u ovom postu su posledice ovog slučaja: Najpre, “ubijen” je bilo koji model da privatna firma korektno (i populistički prihvatljivo) isporuči državnom organu iole inventivniju web tehnologiju (>HTML). To je u stvorenoj atmosferi – nemoguće, te će se državni organi morati osloniti na informatički nadarene srednjoškolce.

Ima u online zajednici i onih koji misle da će nakon ove “prašine” (ja bih rekao linča) biti manje malverzacija u toj malverzacionoj niši. Ovo je možda tačno, ali nam to kao društvu neće nikakav kvalitet doneti, naprotiv.

Zašto!?

Nakon linča je drastično smanjena ponuda kvalitetnih usluga firmi koji se ovim bave. One već rade za inostranstvo i najmanje im treba muljanje po medijskom blatu i paradigmatskim mozgovima. Kada se desi smanjena ponuda, cena raste, i to opet nema ko da plati nego mi. Ukratko, porašće cena i/ili smanjiće se kvalitet, ili će sve morati da radi uzdanica domaće privrede, patriotski poreski obveznik u vidu informatički nadarenog srednjoškolca.

Posted by admin on februar 1st, 2011

Filed under institucionalni mobing, povedanje, predviđanja, programiranje | 7 Comments »

Populističke bljuvotine

Stvarno mi je teško da “svarim” atmosferu oko “vesti” (pazi vesti), da tamo neki sajt košta 25.000 €. Evo zašto:

  1. Stavovi koji slede su lični, pomalo esnafski, branim samo zdrav razum, i to generalno i van okvira ovog (sad već) slučaja. Drugim rečima, ne želim da branim ni tu firmu ni Ministarstvo… samo istinu.
  2. Nigde nije saopšten obim radova (izvinite ali recite mi bilo koju cifru i ja ću uvek da pobrojim obim posla koji toliko vredi)
  3. 25.000€ je bruto cena, a ne “isplata na crno”, za sve koji radije upotrebljavaju izraz “privatnik” a ne preduzetnik, moram naglasiti da po raznim osnovama (doprinosi, porezi, takse…) najmanje 40-50% se indirektno vrati državi. Ko ne veruje neka otvori firmu.
  4. Ne treba zaboraviti ni cenu opreme na kojoj se ovo radi, kao ni trošak softverskih licenci. Bilo bi dobro da se javi neki advokat da kaže kolika je tarifa za ugovor ovog obima. Pametno je obezbediti se da kada radiš sa nekim ko sutra može biti smenjen, naplatiš svoj rad. Sasvim je izvesno da u firmu, nakon ovog posla može da “bane” budžetska inspekcija… ko će da plati taj rizik, oko neplaćenog posla oko njih.
  5. Pozivam da se razmisli o tome da skupo i neisplativo nije isto. Bilo šta može biti skupo ali je bitno da je isplativo i da ima povraćaj uloženog.
  6. Važno je reći da zakoni ponude i tražnje i praktično globalno tržište reguliše cenu ovih usluga. Veoma je teško ulagati u zaposlenog i zadržati ga u firmi ako on ima druge ponude na globalnom tržištu. Plata koja se mora ponuditi ovdašnjim programerima mora biti bliska onim prihodima koje on može ostvariti radeći odavde za neku firmu u USA ili Evropi. Ako nije… ode on. Nije retko da solidni, ne i najbolji programeri firmu koštaju (sa doprinosima i ostalim troškovima) i nekoliko hiljada evra mesečno.
  7. Na kraju krajeva, ko nije zadovoljan svojim zanimanjem, neka poradi na sebi sam, bez pomoći države kao i brojna zajednica programera, dizajnera i ostalih IT stručnjaka. To je mnogo bolje nego ova lamentirajuća populitsička metafizika.

Posted by admin on januar 29th, 2011

Filed under institucionalni mobing, povedanje, programiranje | 30 Comments »